Nesto sto bi trebali da znamo o postu!

Post je mnogoceni dar Božji. Ustanova prastara, koja se očuvala kao otačko nasleđe i stigla do naših dana.
Primite post sa radošću. Primite siromašni svoga drugara. Primite sluge vaš odmor. Primite bogati njega koji vas spasava od opasnosti prejedanja i koji čini ukusnim ono što od stalne upotrebe postaje bezukusno.
Bolesnici primite majku zdravlja. Zdravi - osiguranje vašeg zdravlja. Upitajte lekare, i reći će vam kako ništa nije toliko sumnjivo i nesigurno kao zdravlje. Zbog toga savesni pomoću posta nastoje da sačuvaju svoje zdravlje i da se izbave od razrušavajuće težine ugojenosti tela.
Ne tvrdi kako ne možeš da postiš, navodeći kao izgovor bolest ili telesnu nemoć, pošto, s druge strane, celog života svoga mučiš telo svoje sa proždrljivošću. Znam vrlo dobro kako lekari mnogo češće nalažu bolesnicima oskudnu dijetu i post nego raznovrsnost i obilnost hrane.
Uostalom, šta je lakše za telo, da provede noć sa jednom lakom večerom ili da legne u krevet opterećeno mnogojedenjem? Može li tako da se odmori ili će se svu noć okretati pretovareno i namučeno? Kojim brodom jedan kapetan može lakše da upravlja i da ga spasi u morskoj buri, onim koji je pretovaren ili onim koji nosi normalan teret? Onaj pretovareni neće li potopiti i sasvim mala bura? Tako i tela, kada se muče od mnogo hrane, lako podležu bolestima. Dok kada se hrane lako, održavaju svoje dobro zdravlje.
Pogledajmo istorijsko pitanje posta, da vidimo kako je poštovan od strane Svetitelja i kolika je dobra doneo.
Bogovidac Mojsije posle posta od četrdeset dana usudio se da se popenje na vrh gore Sinaja i da primi od Boga ploče sa deset zapovesti. Ne bi imao tu smelost da se približi vrhu, koji se dimio od božanskog prisustva, da se nije bio naoružao postom. Postio je, i tako je mogao da razgovara sa Bogom.
Prorok Samuilo bio je plod posta. Njegova majka Ana, pošto je postila, pomolila se Bogu: "Gospode sila, pomiluj me i podari mi dete, pa ću ga posvetiti Tebi".
Kod velikog junaka Sampsona, šta je bilo ono što ga je činilo nepobedivim? Post! Preko posta je začet u utrobi matere svoje. Post ga je rodio. Post ga je odojio. Post ga je odhranio. Onaj post kojeg je odredio anđeo: "Dete koje ćeš roditi, ne treba da okusi ništa od plodova vinograda. Neće piti vina niti bilo koje drugo opojno piće". Dok je Sampson živeo sa postom, pobeđivao je na hiljade Filistejaca, rušio vrata utvrđenih gradova, zadavio rukama lava. Međutim kada je napustio post i Dalilda ga navela na pijanstvo i u blud, bio je zarobljen, oslepljen i ismejan od svojih neprijatelja.
Post rađa Proroke. Ojačava moćne. Umudruje zakonodavce. Naoružava junake. Vežba borce. Odbija iskušenja. Stanuje zajedno sa trezvenošću i čistotom. U ratovima čini podvige a u vreme mira uči tihovanju. Osvećuje posvećene i usavršava sveštenike. Niko ne može da se približi Žrtveniku i da završi božansku Liturgiju, a da prethodno nije postio.
Posle posta od četrdeset dana udostojio se prorok Ilija da se sretne sa Gospodom licem u lice. Posle posta vaskrsao je umrlo dete i pokazao se jačim od smrti. Posle posta zatvorio je nebo da ne pada kiša za tri i po godine. To je učinio da bi omekšao tvrdokornost srca Izrailjaca koji su se bili predali razvratu i bezakonju. Tako je izazvao prinudni post u celom narodu, dok se ne pokaju i isprave svoje grehe, koji su proistekli od udobnog i razneženog života.
Prorok Danilo, koji za dvadeset dana nije okusio hleba niti pio vode, poučio je čak i lavove da poste. Gladni lavovi nisu ga rastrgli, kao da je imao telo od kamena ili bakra ili nekog drugog tvrdog materijala. Post je ojačao telo Proroka i učinio ga nepovredivim za zube zveri, kao što boja čini gvožđe nepovredivim za rđu.
Post pojačava molitvu. Postaje krilo njeno na putu ka nebu. Post je majka zdravlja, vaspitač omladine, ukras staraca, On je saputnik putnika i sigurnost onih koji žive zajedno.
Muž nimalo ne sumnja u supružansku vernost svoje žene, kad je vidi da druguje sa postom. Žena ne kopni od ljubomore, kada vidi svoga muža da posti.
Ko je ikada pretrpeo štetu od posta? Proračunaj ekonomski stanje kuće svoje za jedan dan posta. A izračunaj i za jedan običan dan. Tako ćeš se lako uveriti, koliko veliku dobit imaš od posta.
Pomisli da i poreznici ostave poreske obveznike da malo vremena žive mirno i ne ometani. Neka dozvoli dakle i telo jedan mali predah ustima. Neka učini jedno malo primirje ono, koje kada se najede, mudruje nešto oko uzdržanja, a kad gladuje, zaboravlja ono što je ranije primilo.
Onaj koji posti nema potrebe za pozajmicom. Niti je prinuđen da plaća kamatu. Post postaje razlog da se čovek veseli. Jer kao što žeđ čini slatkim piće i glad prijatnom trpezu, tako i post čini jela ukusnim.
Ako hoćeš, dakle, da ti trpeza bude prijatna, prihvati promenu koju donosi post. Ako si, pak, uvek okružen bogatim jelima, činiš nepravdu sebi, jer uništavaš prijatnost neumerenim uživanjem.
Ništa nema, što ne dosadi stalnom upotrebom. Dok, nasuprot, često želimo ona jela, koja retko okušamo. Stoga nam je i Tvorac naš izmislio raznovrsnost u našem životu, tako da bi smo osetili prijatnost od svih blaga Njegovih. Pogledaj šta se događa u prirodi: Sunce zar nije svetlije posle noći? San zar nije slađi posle bdenja? Zdravlje zar nije više poželjno posle stradanja od bolesti? Tako i trpeza biva prijatnija posle posta. Ovo dabome važi za sve. I za bogate, koji imaju obilje jela. I za siromahe, koji raspolažu oskudnijom hranom.
Da se sećaš i da se bojiš primera onog bogataša iz jevanđelske priče. Stalna uživanja odvela su ga u večni oganj. Ovaj bogataš nije bio osuđen za bilo kakvu nepravdu. Međutim zbog komfora i razneženosti koju je uživao, kao i zbog njegove indiferentnosti za siromaštvo Lazara, kažnjen je tako teško. Nasuprot tome, post i trpljenje u stradanju zar nisu bili, ono što je darovalo pokoj Lazaru? Priča ne govori za njega (neke) druge vrline, do samo za ove navedene. One (post i trpljenje) uzdigle su ga i uspokojile u naručju Avraama.
Pazi, dakle, i ti, možda, dok sada piješ različita pića i odvraćaš se od vode, kasnije ćeš zaželeti jednu kap njenu, kao onaj bogataš. Nikome ništa nije bilo što je pio vodu. Niko se nije opio. Niko nije osetio glavobolju i vrtoglavicu. Dok, nasuprot, loše varenje, koje nužno prati neumerene i luksuzne večere, stvara strašne boleštine.
Život Časnog Preteče bio je jedan neprekidni post. Nije imao ni kreveta, ni trpeze, ni imanja, ni stoke, ni magacine hrane, niti bilo šta drugo od onoga što se smatra neophodno za život. No upravo zbog toga Gospod je posvedočio da je on "najveći od rođenih od žene".
Post je podigao do trećeg neba i apostola Pavla. Njega čak ubraja u nevolje i stradanja koja je podneo u svome misionarskom radu za slavu Božiju i spasenje ljudi.
Međutim, za sve vrline, za vrhunski primer i obrazac imamo samoga Gospoda. Gospod Isus Hristos, dakle, posle četrdesetodnevnog posta počeo je svoje delo na zemlji. Prvo je utvrdio i naoružao telo, koje je primio nas radi, postom, a zatim dopustio kušanja od strane đavola. Slično i mi, postom da se pripremimo i uvežbamo u našoj borbi protiv duhovnih neprijatelja.
U jednom sumnjivom ratničkom sukobu, prisustvo nekog saveznika uz stranu jednoga, dovodi do poraza drugoga. Dakle, duh i telo nalaze se u stanju (stalnog) sukoba. Kome ćeš biti saveznik? Ako si saveznik telu, oslabićeš duh. Dok, ako si saveznik duhu, podčinićeš telo. Ukoliko želiš da ojačaš svoj duh, kroti telo postom. Apostol Pavle piše: "Ukoliko se naš spoljašnji čovek (dakle telo) raspada, toliko se unutrašnji (dakle duh) obnavlja".
Mojsije da bi po drugi put primio tablice zakona, morao je ponovo da posti.
Ninevljani, da nisu postili i oni sami i njihova stoka, ne bi izbegli katastrofu.
Ali i Isav, šta je bilo ono što ga je unizilo i učinilo slugom brata njegova? Nije li to bilo jedno jelo? Eto, za njega je i prodao svoje prvenaštvo.
Koji su, opet, ostavili svoje leševe po pustinji? Nisu li ih ostavili oni koji su tražili meso da jedu i udobni život Egipta? Dok su dakle Izrailjci bili zadovoljni samo sa manom, pobeđivali su svoje neprijatelje i niko se od njih nije razboleo. Međutim, kada su se setili lonaca sa mesom i poželeli ponovo ropstvo egipatsko, kažnjeni su. Pomrli su u pustinji i nisu se udostojili da vide zemlju obećanu.
Zar se ne bojiš i ti toga primera? Zar ne misliš da ćeš možda zbog mnogojedenja ostati ispred zaključanih vrata nebeske zemlje obećane?
Prorok Danilo ne bi video božanska viđenja, da nije očistio dušu svoju postom. Uživanje obilne i mrsne hrane stvara u duši isparenja, koja, kao neki gusti oblak dima, smetaju umu da vidi sijanje Presvetoga Duha.
Post je moćno oružje protiv demona. "Ovaj rod (demonski) ne izgoni se ničim drugim, do samo molitvom i postom", rekao je Gospod povodom đavoimanog mladića.
Nasladom, pijanstvom i raznim spremanjima zapaljuje se i svaka vrsta raskalašnosti. Trka za uživanjima pretvara ljude u "pastuve". Pijanstvo izaziva i strašne izopačenosti, postaje uzrokom da razvratinici traže ženu kod muškarca i muškarca kod žene (tj. da padaju u muželoštvo i lezbejstvo).
Post reguliše i bračni život. Sprečava raspustnost i nameće usaglašeno uzdržanje, da bi se supružnici posvetili molitvi.
Ne ograničavaj, međutim vrlinu posta samo na ishranu. Istinski post nije samo odricanje od različite hrane, nego odricanje od strasti i grehova: Da nikome ne učiniš nepravdu. Da oprostiš bližnjemu svome za uvredu koju ti je naneo, za zlo što ti je učinio, za dug što ti je dužan. Inače, ne jedeš meso, ali jedeš samoga brata svoga. Ne piješ piće, ali unižavaš drugoga čoveka.
Sveto Pismo navodi: "Teško onima koji se opijaju bez vina". Takvo pijanstvo je, primera radi, gnjev, koji navodi dušu da prezire. I strah takođe, koji parališe razum. Uopšte, svaka strast koja pomračuje um, jeste pijanstvo. Gnevljiv čovek se opija svojom strašću. Ne misli koga ima ispred sebe. Kao da se bori u noći, grabi šta stigne, spotiče se o svakoga. Ne zna šta govori, psuje, udara, preti, proklinje, viče...
Ako, dakle, hoćeš da stvarno postiš, treba da izbegavaš svaku strast.
Pazi i još nešto: Da sutrašnji post ne bude povod za bančenje danas. Ne uništavaj današnjom raspustnošću sutrašnje uzdržanje. Niko, kada želi da se oženi zakonitom i čednom ženom, ne prima najpre u svoju kuću lica sumnjive moralnosti. Jer čedna i poštena žena ne pristaje da stanuje zajedno sa osobama izopačenim i nemoralnim.
Tako dakle i ti. Sa očekivanjem posta, ne primaj razvratno pijanstvo, koje je majka bestidnosti, prijateljica sramotnih šala, spremno na svaku nemoralnost. Post i molitva neće hteti da stanuju u duši koja je uprljana bančenjem. Gospod prima u božanske obitelji onoga koji posti. A gnuša se pijanca kao bogohulnog i grešnog. Ako, dakle, sutra dođeš ovde i zaudaraš na vino, kako da smatram za post tvoje bančenje? Gde da te postavim? Među pijance ili među uzdržljivce? Bančenje koje je prethodilo, pokazuje te kao pijanicu, dok uzdržanje koje si počeo, kao postnika. Sa ostacima pijanstva, od tvog posta nema koristi.
Post ne vrši uticaj samo na pojedince. Utiče i na celu zajednicu. Usaglašava i umiruje brzo sve ljude. Nameće tišinu neartikulisanim glasovima i vici, izgoni svađe i prepirke, udaljuje (od ljudi) osuđivanje i ogovaranje.
Prisustvo kojeg učitelja zaustavlja tako brzo nered i viku dece? Čim se pojavi post, svaki nemir u gradu automatski prestaje.
Ko može da nastavi lumperaj i zabavu u vreme posta? Ko može da spoji post i razvratne igre? Nedoličan smeh, razbludne pesme i neuračunljive igre, udaljuju se od grada, čim stigne post kao neki strogi sudija.
Kada bi svi poslušali savete posta, vladao bi savršeni mir u čitavom čovečanstvu. Ne bi ustajala jedna država protiv druge. Ne bismo imali ratne sukobe niti proizvođače oružja. Ne bi postojali sudovi niti zatvori. Pusta mesta ne bi držala zločince, niti gradovi klevetnike, niti mora gusare.
Kada bi vladao post, naš život ne bi bio prepun uzdaha. Jer on bi naučio sve ne samo ograničenju rasipničkog života, nego uklanjanju i od mnogih drugih zala. Naučio bi ih potpunom izbegavanju i uklanjanju od srebroljublja i gramzivosti, slavoljublja i slastoljublja. Ako se oslobodimo svega ovoga, živećemo u miru i svetinji.
Ako nam, dakle, takva dobra daruje ova carica vrlina, primimo je bez ikakve namrštenosti, bez ikakvog gunđanja. Svi vatreno ispoštujmo duhovnu trpezu koju nam postavlja post, čisteći nas i pripremajući nas za večnu božansku radost u raju. Amin.

Sveti Vasilije Veliki

Za pravoslavne vernike počinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post, koji se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista - Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 19. aprila.

Datum početka Časnog posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.
Prvi dan pravoslavnog Časnog posta je Čisti ponedeljak, koji dolazi posle Bele nedelje, završnog dana Mesopusne nedelje, vrhunca slavlja pred post u koji treba ući dostojanstveno i sa što manje grehova.

Prva sedmica posta zove se Čista, a posednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju - Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna sedmica.

Prema pravoslavnom učenju, Veliki post uči vernike pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.

Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja kada je, posle krštenja na rijeci Jordan, otišao u pustinju i postio četrdeset dana i noći, posle čega je izašao kao pobednik iz iskušenja koje mu je postavio Sotona.
Priprema za pričest
Post nije gladovanje, ni zapostavljanje trpeze, na kojoj u dane posta nema hrane životinjskog porekla, već je pre svega, etički i izraz stvarne ljubavi prema Bog u Sinu Božijem koji je svojim stradanjem i životom u veri uspostavio vrednosti hrišćanstva.

Oni koji odluče da ispoštuju pravila posta dužni su da jedu posnu hranu, bez mesa i belog mrsa, te da te dane provedu u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za pričest - krunu tog odricanja.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, uz jednodnevne postove, postoje i četri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski.