SVETINJA ZIVOTA I CEDOMORSTVO

Neizvesnost zbog jutara pracenih mucninom je resena. "To je sasvim normalno u vasem stanju", rekao je lekar, a ja se umalo nisam onesvestila od srece. Trudna sam. Htela sam da istrcim iz ordinacije i radost podelim sa Aleksejem. Zaustavio me doktorov glas: "Bilo bi dobro da dodje i vas suprug, da porazgovaramo". Svet oko mene je poceo da se rusi i ja sam utonula u mrak. Kad sam dosla k sebi, videla sam bledo Aleksejevo lice. »im sam se malo povratila, trazila sam da nam sve objasni. Ozbiljnim glasom lekar je poceo pricu o zagadjenju atmosfere, preporucivao da se sa detetom saceka, a da ovu trudnocu prekinem.
Van sebe od bola izasla sam iz ordinacije. Aleksej je bio izgubljen isto kao i ja. Isli smo drzeci se za ruke, pridrzavajuci jedno drugo, kao davljenici.
Zvono sa crkve je pozivalo na vecernje. U crkvi topli polumrak, nekoliko ljudi i mi pred Bogorodicinim tronom.
"Majcice Presveta, zastito i nado, Ti sto pomazes svima u nevolji, pomozi. Nauci nas sta da radimo", molili smo se kroz suze.
Kad se sluzba zavrsila, prisao nam je prota i pitao sta nam se dogodilo.
Odveo nas je u veliki salon, gde smo mogli nesmetano da razgovaramo. Ispricali smo mu sve po redu, dopunjujuci jedno drugog. Kad smo zavrsili, prota nas je blagoslovio, cestitao i rekao da se nada da ce on da krsti nase cedo. Mi smo se zapanjeno pogledali.
"Sta se cudite? Zamislite da vam se, ne daj Boze, rodilo dete sa manom, da li biste ga ubili, isekli na komade i bacili?", pitao je prota.
Uzasnuta, reagovala sam ostro, a prota me smirivao i rekao: "Tvoje stanje se ne zove uzalud blagoslovenim. Nosis novi zivot, koji je dar Bozji. To malo bice ima prava na zivot. Zasto ga osudjujete kao najgoreg kriminalca? I oni koji su pocinili nezamislive zlocine imaju pravo na odbranu, sudiju, porotu. A jednog majusnog coveka, kojem je udahnuta iskra bozanskog zivota, koje nikom nije nista skrivilo, vi bi da ubijete. Svetinja zivota data je od Boga ljudima i niko nema prava da je unistava.
Nedavno mi je jedan prijatelj, inace ginekolog, ispricao dogadjaj koji se zbio na svetskom kongresu ginekologa; jedan od stranih kolega je u svom izlaganju izneo i sledece: 'U Srbiji se za abortus, odnosno cedomorstvo, najcesce kaze ciscenje. Zamislite koliki je to stepen moralne degradacije licnosti, jer cisti se nesto sto je prljavo, smece, necist, a oni to kazu za zivot'. O trudnoci treba razmisljati pre, a ne posle, i odgovorna su podjednako oba roditelja. Zar je ubistvo nacin bezanja od odgovornosti?
Strasno je kad covek pogine u ratu, a mi stalno vodimo rat protiv sebe i sopstvenog naroda. Prema zvanicnim, statistickim podacima u Srbiji se izvede 150.000 abortusa godisnje. Ako svake godine na ginekoloskim stolovima bude ubijeno po 150.000 dusa, za deset godina to je milion i po ljudi.
Krv te nevine decice vapije do neba i pada greh na nase duse.
Znam da je vas druga muka naterala da o ovom razmisljate, ali ja ne mogu da se uzdrzim kad pocnem o tome da govorim.
A sto se vas tice, svu nadu polozite na Bozje ruke. On daje zivot, On vas je obdario cedom, iako maleno i jos nevidljivo, to je ziva dusica. Nosi ga, majko, onako kako Bog zapoveda, a sve ostalo je Njegova volja."
Aleksej i ja smo se pogledali sa dubokim razumevanjem. To jeste nase cedo, plod ljubavi, i treba da raste i razvija se dok ne dodje vreme da ugleda svetlost dana. Da u nase zivote unese radost, da ih osmisli i da se nazovemo roditelji.
Svetinja je zivot, a svetinja se ne rusi.
"Uzdajete se u Boga, neka vam ne malakse vera, molite se Presvetoj Bogorodici i dace vam Zivotvorac Gospod radost."
http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/radmilamisevduh.html