Ponasanje zene u Hramu Bozijem

U Srpskoj pravoslavnoj
crkvi sasvim je zamrzlo Sveto Predanje o ponašanju žena u hramu. Srpske
žene, Hrišćanke, ne znaju da je greh i moliti se Bogu nepokrivene
glave, a kamoli dolaziti u hram Božiji i još se pričešćivati tako!
Međutim,
to žene celog sveta znaju. Ko je imao prilike da ide u Rusiju i njihove
crkve, mogao je u to da se uveri. I na svim fotografijama ruskih
časopisa, može se videti mnoštvo žena pokrivenih glava, kako stoje na
crkvenim zborovima ili na bogosluženjima. Takođe i deca, devojčice —
povezane su maramama, kada su u hramu Božijem. I žene drugih
veroispovesti pokrivaju obavezno svoje glave pri ulasku u hram! Ono što
ne znaju naši Hrišćani i Hrišćanke, pa ni bogoslovi — znaju žene
protestantske veroispovesti!
Sveti
apostol Pavle zapoveda ženama da pokrivaju glave kad se mole Bogu: "I
svaka žena koja se gologlava moli Bogu, sramoti glavu svoju" (1 Kor 11,
5).
U Žitijima
svetih ljudi i žena o tome je dosta rečeno i to veoma jasno! Devetog
novembra praznujemo prepodobnu Matronu Carigradsku, koja je odbegla od
svog muža i skrila se u jedan muški manastir, prerušivši se u muško
odelo. Posle dužeg vremena Bog je otkrio igumanu toga manastira da je
Matrona žena. Iguman ju je pozvao, i veoma ljut pitao je: "Kakav je
uzrok, ženo, tvome dolasku u muški manastir i kako si smela tako dugo
živeti s monasima; ili si možda htela neko beščašće da naneseš
manastiru?" Blažena Matrona se uplašila od ovakvog iznenadnog
izobličenja i kazala da nije došla na greh, nego da se spase od svog
muža, od koga je, radi Boga, odbegla. Zatim je iguman upitao: "Kako si
se osmelila ti, pošto si žena, pristupiti gologlava Božanskim tajnama
Svetog Pričešća?" Ona je odgovorila da se nikada gologlava nije
pričešćivala, nego da se uvek pravila bolesna prilikom Pričešća i
peškirom pokrivala glavu. Iz ovoga se jasno vidi da je veliki greh
ženama da se gologlave Bogu mole, ma na kojem mestu bile, a još veći
greh da se tako pričešćuju.

Dvadeset četvrtog
oktobra Sveta Crkva praznuje svetog mučenika Aretu, u čijem je žitiju
opisano mučenje Hrišćana u zemlji Omiritskoj (južna Arabija), od strane
jevrejskoj cara Dunaana. U hrišćanskom gradu Negranu, među mnogim
mučenicima, nalazila se i jedna lepa udovica i mudra Hrišćanka, sa
svoje dve kćeri. Car joj je pred svojim velikašima dugo laskao i
pozivao je u svoj dvor, zajedno sa kćerima, predlažući joj da se
odrekne Gospoda Isusa Hrista, Koga je on, bednik, omalovažavao što je
više mogao, misleći da na taj način prevari mudru i veoma pobožnu ženu.
Kada je car prestao sa satanskim brbljanjem, dobio je tako mudar odgovor
i ukor, kakav nikada ni od koga nije dobio. Iznenađen i veoma uvređen
takvim odgovorom, car je naredio da se toj Hrišćanki i njenim kćerima
poskidaju marame sa glave i da se raspletenih kosa vode po gradu da ih
narod gleda, jer je to predstavljalo za ženski svet najveću sramotu i
poniženje. (Na žalost, ono što su i Rimljani znali i čega su se stideli —
to danas ne znaju niti se stide naše pravoslavne Hrišćanke!) Narod ih
je sažaljevao, no one su se ponosile tim sramoćenjem Hrista radi, i
odgovarale prisutnima da im je ta poruga draža od svadbenog veselja. Na
kraju su mučenički stradale sa ostalim sugrađanima.
U
životopisu prepodobnog Jakova Nisibijskog (13. januar) opisao je
takođe, bezumlje i greh mladih devojaka, koje su, perući rublje na nekom
potoku, stajale sa golim nogama i otkrivenim glavama i gledale svetog
Jakova, koji je prolazio pored njih, kao u nekog tuđinca — ne stideći se
ni malo Božijeg čoveka. To je svetog Jakova uvredilo i on je kaznio
njihovo nedolično ponašanje time što je naredio da potok presuši, a
njihove devojačke kose da postanu bele kao osedelim staricama. Šta bi
rekao sveti Jakov današnjim ženama i devojkama, koje ne samo
nepokrivenih glava, nego i obnaženih nogu, sa velikim dekolteima, a i
nevenčane (crkveno) dolaze u hram, pa čak i na Sveto Pričešće, čime
stvaraju veliki greh, i sebi i onima koji im to dozvoljavaju!?
Veliki
greh za žene je kada nakarminisane dođu u hram i celivaju ikone, krst
ili neku drugu svetinju, ostavljajući na njima trag karmina, time ih
obeščašćujući. Još strašnije je kada takve žene pristupe Svetom
Pričešću. Sveštenici treba da ih upozore da pažljivo obrišu karmin, pre
Pričešća.
(Na
ulaznim vratima suda u Sremskoj Mitrovici piše da stranke treba da
dolaze u sud pristojno obučene. I na mnogim drugim mestima traži se
pristojno oblačenje. Pa zar je crkva onda najgore mesto na svetu, kada
se u nju može ulaziti, kao da se ide na plažu ili na neki bal.)

U sveti Božiji hram, i
žene i muškarci treba da ulaze pristojno obučeni, kako ne bi
sablažnjavali druge vernike i izazivali u njima grešne pomisli. A u samom
hramu, za vreme bogosluženja svi treba pobožno da stoje i ćute, moleći
se, a tek posle (ili pre) službe da celivaju ikone, pale sveće, pa ako
treba i neku reč progovore sa drugima. Ne treba mi Boga da se bojimo
kao nekog okrutnog diktatora i pred Njim da drhtimo, ali isto tako,
ružno je i grešno smatrati Ga poslednjim od svih nas, kroz nedolično
oblačenje i ponašanje u svetom hramu Njegovom. Ne moli On nas za pomoć,
nego mi Njega. Stoga i sveštenici treba da na dostojanstven i uljudan
način upoznaju narod o redu i ponašanju u crkvi, jer će i jedni i drugi
dati odgovor za nemaran rad u Vinogradu Gospodnjem.
A
kada se krstimo, krstimo se lagano i pobožno. Dižemo desnu ruku, i sa
tri sastavljena prsta, dodirujemo čelo (posvećujući svoj um Bogu) i
govorimo "U IME OCA", potom spuštamo ruku do ispod grudi, dodirujući
telo (posvećujemo Bogu svoje srce ) govoreći "I SINA", zatim podižemo
ruku i dodirujemo prvo desno pa levo rame (posvećujući Bogu svoju
snagu) i govorimo I SVETOGA DUHA". Potom prekrstimo ruke na grudima i
govorimo "AMIN" (što znači: neka tako bude). Mnogi vernici, a posebno
žene, stavljaju na sebe znak "antihrista" tako što dodiruju čelo, pa
stomak, a zatim mesto ramena, dodiruju vrhove svojih grudi — što je
izvrnuti krst, a on je simvol "antihrista". Stoga osenjujte ramena, a ne
grudi, kako ne bi navlačili gnev Božiji na sebe.

Napomena- Ovu je upustvo Svestenstva Manastira - Rukomije, koje bi svaka zena trebala da postuje pre ulaska u Hram Boziji.

Kada su Srbi dosli u zemlju gde sada zive doneli su svoju staru mnogobozacku veru kao i ostali Juzni Sloveni,Hrvati i Bugari.U ovim zemljama su zatekli kod starosedelaca hriscansku verui crkvu u kojoj se sluzila sluzba Bozija na latinskom i grckom jeziku. Srbe su pokusali da pokrste najpre propovednici poslani iz Rima,a posle grcki svestenici . No Srbi su u vecini najzad primili hriscanstvo od Grka.Najvise je Srba krsteno u vreme raskoga zupana kneza Mutimira oko 880.godine.
Krstenje Srba islo je u pocetku sporo i tesko.Srbi nisu imali poverenja u tudje svestenike,niti su mogli razumeti tudji jezik.Bojali su se da sa svojom starom verom ne izgube i svoj jezik i da ne podpadnu sasvim pod tudjinsku vlast. Srbi su mnogo brze i radije primili hriscanstvo,kada su medju njih dosli iz Moravske i Panonije ucenici svete brace Cirila i Metodija, doneli crkvene knjige i sluzbu Bozju na slovenskom jeziku i propovedali im hriscansku veru na narodnom jeziku.Od tih ucenika najvazniji su bili sv.Kliment i sv.Naum.Oni su se nastanili u Ohridu,ali su ziveli i po drugim mestima.Odatle su sirili hriscanstvo,pismenost i prosvetu.Ucili su narod da bude posten,pitom,da ima reda i da bolje radi.Sv.Kliment je otvorio skolu kroz koju je proslo mnogo ucenika.Od njih su postali svestenici,djakoni i propovednici,koje je on slao na sve strane medju Srbe i Bugare.Narod je rado i brzo primio Hriscanstvo,jer je imao pred sobom svoje ljude i cuo svoj jezik.
Sv.Kliment i sv.Naum su gradili manastire i crkve.U to vreme to su bile i skole odakle se sirila prosveta.Kod Ohrida na obali jezera i sadpostoji manastir svetoga Klimenta i manastir svetoga Nauma koje su oni podigli i u njemu sahranjeni.Ucenici svete brace Cirila i Metodija su tesku azbuku glagoljicu zamenili docnije laksom azbukom cirilicom.
Posle Srba i Bugara hriscanstvo su primili i Rusi,najveci slovenski narod.I oni su uveli iste crkvene knjige,sluzbu Boziju na slovenskom jeziku i azbuku cirilicu.Tako su vredni ucenici svete brace Cirila i Metodija doveli njihovo delo do najveceg uspeha...