Sergej Jesenjin

SERGEJ JESENJIN

Rodjen je septembra 1895. godine u selu Konstantinovu, u Rusiji. Kako je sam govorio, detinjstvo mu je proteklo: 'Kao i kod svih seoskih derana". Zaista, detinjstvo je proveo na selu, uz stari ruski sat, i blistavi samovar u "niskom domu sa plavim oknima". Za njegov dalji rad najzasluznije je skolovanje na univerzitetu gde je upoznao mnoge pesnike koji ce kasnije uticati na njega. Uvek je govorio da njegovim pesmama ne treba predgovor, jer posle citanja svaki ce citalac vec sam sve shvatiti, mada su se mnogi trudili da ga proprate kritikom. Sergej nikoga nije ostavljao ravnodusnim. Ljudi su ga ili voleli ili mrzeli. Cesto je sedeo sam i zamisljen, uz casu zestokog pica i "safo" cigaretu, pa su ga mnogi proglasaval cudakom ili cak alkoholicarem. Neki su cak i zazirali od njega jer je bio prilicno preke naravi. Neshvacen i progonjen sa mnogih strana, nemogavsi vise da se bori, i ne videvsi izlaza iz otuzne svakodnevice, Sergej Aleksandrovic Jesenjin, izvrsio je samoubistvo 28. decembra 1925. godine u hotelu "Angleterre" u Lenjingradu. Pred samoubistvo, sopstvenom je krvlju napisao jednu od svojih najlepsih pesama:Dovidjenja druze moj.Sergej Aleksandrovic Jesenjin je inace jedan od mojih omiljnih pesnika...


DOVIDJENJA DRUZE MOJ

Do vidjenja,dragi,do vidjenja;

Ti mi prijatelju jednom bese sve.

Urecen rastanak bez naseg htenja

Obecava I sastanak,zar ne?



Do vidjenja,dragi,bez ruke,bez slova

Nemoj da ti bol obrve povije-

Umreti nije nista na ovom svetu nova,

Al' ni ziveti bas nije najnovije

TI NE VOLIŠ I NE ŽALIŠ MENE

Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuci u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smešak ti je mio, ti si mlada,
reci moje ni nežne, ni grube.
Koliko si ih volela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su k'o sena kraj tvog tela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na kolena sela,
sada sediš na nogama mojim.

Oci su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
al' ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita beše ljubav vruca-
i k'o što smo slucajno se sreli,
rastanak ce biti bez ganuca.

Ti ceš proci putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noci
u ljubavi, stojeci na cesti,
možda i ja onuda cu proci
i ponovo mi ce mo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleci
ti ceš glavom kimnuti mi lako.
"Dobro vece" tiho ceš mi reci.
"Dobro vece, miss" i ja cu tako.

I ništa nam srca nece ganuti,
duše bit ce smirene posvema-
ko izgori, taj ne može planuti,
ko ljubljaše, taj ljubavi nema.

KO SAM, ŠTA SAM


Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let.
I svoj život uzgred, tužna lica,
ja proživeh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici -
mnogo puta veæ se ljubih s drugom,
k'o da krešem vatru po šibici,
nežne reèi šapuæem ti dugo.


"Draga moja", "mila", "znaj, doveka" -
duša hladna ostaje u svemu,
kad se darnu strasti kod èoveka,
nema više istine u njemu.



Zato moja dusa i ne preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene.


Ali uvek, tražeæ' srodnu sebi,
muèeæi se bez nežnosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.


Ko sam? Šta sam? Samo sanjalica
kojoj oko ispi magle let,
i voleh te uzgred, tužna lica,
isto tako k'o ostali svet.