Snovi moje mladosti-Maza

Dosao je i taj veliki dan...dan koji je zelela da joj ucini najlepsim...
Kako iskazati nekome do koga ti je stalo sve sto zelis...jos pogotovo ako to zelis uciniti na poseban dan...na njen RODJENDAN...
Zelela je da joj napise najlepse zelje...da izmami onaj topao osmeh na lice...da je vidi srecnu,ali nije bila u mogucnosti da to ucini...Sve sto je imala bile su samo reci...
sedela je satima za racunarom...pisala brisala,ali nista nije zvucalo tako dobro da zameni osecaj kad si pored te osobe...kad mozes da je zagrlis,da joj kazes da je volis i pozelis joj sve najlepse...kad mozes da podignes casu i nazdravis za njenu srecu...Trenutke srece i osmehe nemozes preneti na papir ali kad si pored te osobe i sve to vidis onda znas da si uspeo da iskazes sve sto si zeleo....
Znas ona klasika srecan rodjendan i sl...zvucali su tako otrcano i bedno,jer to su zelje koje pises prijateljima ljudima koje i ne vidjas svaki dan...a kad si pored te osobe,znaci da ti je do nje stalo,da delis njenu srecu...Verovatno iz tog razloga nije mogla da nadje prave reci koje bi mogle zameniti njeno prisutsvo...a i iz istog razloga nastalo je ovih par redova kao izvinjenje toj osobi na nedostatku lepih reci kao i na nemoci da bude pored nje...
Obecavam da cemo za sledeci rodjendan napraviti veliko iznenadjenje da se iskupimo za ovaj sad....

MAJKA VOLI VAS VASA MAZA

Ruku na srce ja te nikada nisam volela nikada te svojim nisam zvala nikada mi ceo svet nisi bio...eh da je tako lako poreći pa još i sama u to da poverujem pa da nastavim kao iz sna da sam se probudila i dan novi sa srcem celim da otpočnem..eh da je tako lako pogaziti svoje snove potopiti brodove ljubavi pa na čistoj pučini bez talasa slušati tišinu,da zima duši nebude kada mesec noć obasja..eh da je tako lako zaboraviti pa druge usne poljubiti a ukus znan da netražim,drugi zagrljaj sviti kraj se a da nestišćem srce dok jeca od bola za tobom...

Gledam ti oči a u njima nešto nedokučivo neke tajne i taj pogled u dušu mi zaviruje..te čistote te iskrenosti odavno videla nisam..Oh ti neznaš koliko emocija u meni budiš dok tako haraš pogledima..Oh dečače moj ti neznaš koliko te čekam da mi radosti u srce u uneseš..Gledam usne ti drhte,gutaš reči dečak u čoveku nezna da se krije i bojim se da srce ti uzmem i šta ću ja ako bol zbog me osetiš..Pognem glavu kada me želja mine ko postidjena..a ti ti se smeškaš i osmeh mi taj dušom odzanja..

Jednom su upitali mladica koji je tada nedavno raskinuo sa devojkom:
JESI LI TI OSTAVIO NJU ILI ONA TEBE?
A on se samo nasmejao i odgovorio:
LJUBAV JE OSTAVILA NAS...:-))

Davno su ostali naši posljednji koraci,
Naši tragovi..onakk,bosi.
Negdje u šumi.. Pijesku.. Rosi.
Oni su ostali.
A,mi smo otišli..
..tako daleko da smo odrasli .

Jedva poznata stranica.
Susreli smo se u beskraju.
A,sapat vetra koji nas prati
svedok je naseg nestajanja.
Srest cemo se opet,
kad nam sudbina odredi isti put.
Tad cemo,promjenjeni vremenom
biti zateceni trenutkom Poznanstva.

Lako mi je bilo plakati za tobom,
prestalo je, suze su presusile, sada ih nema vise...
Ali rodile su se nove, i one ne prestaju...
Teku radi mene, sada zalim samu sebe.

Nisam ljubomorna ni na koga. Naprotiv, kad je neko bolji od mene divim mu se. Nikoga ne mrzim, samo neke osobe vise volim, neke manje. Ne zanima me tudji zivot, jer mi je dovoljan moj. Ne volim da imam neprijatelje, a prijatelji su mi nesto najvrednije. Ne volim svakog, ali za one koje volim zivot dajem. Osoba sam. Gresim. Ali ipak volim zivot, jer je jedan, jedini...I svi pricaju da me znaju..A ZNAJU MI SAMO IME

Postoji trenutak u zivotu kad covek shvati ko je vazan,ko vise nije vazan,ko nikada nije bio vazan i ko ce uvek biti vazan...Zato se ne treba brinuti za one koji su ostali u proslosti,jer ima razloga zasto oni nikada nece biti u nasoj buducnosti

Možeš otići i nestati ali ja znam da nikada više nećeš otići kao onda ...
Bićeš tu uvek ... u nekom drugom obliku ... Zanimaće te jesam srećna ili tužna,a ne kao onda ... bez pozdrava ...
Moram ti reći da te razumem ... i mene bi sve te reči bacile u razmišljanje ...i otišla bih da se spasim ...da ne razmišljam ...šta je moje a šta nije ...
Ali opet ću ti sada reći ... kada zadješ u dubinu ništa ovdje nije naše osim uspomena ...ovdje su dešavanja jedne druge priče... priče koja nestaje