Udruzenje paraplegicara Banata

Život je kao reka
kad nabuja od plahe kiše.
Protutnji dva-tri dana,
putem mora i okeana
i,ne vraca se vise.
Zato,ŽIVIMO DANAS,jer sutra mozda nece biti.
Popijmo jos po jednu,jer sutra mozda,necemo piti.
Ljubimo zanosno,strasno,jer sutra b i ć e k a s n o...


Toma Đ.Šaranovac


Humanitarnost ne može da čeka bolja vremena,omogućite svakom da živi normalno.

Reč Predsednika:
Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara Banata osnovano je 18. 03. 1985. godine, sa sedištem u banji "Rusandi" u Melencima, da bi od 1995. godine svoj rad nastavilo u Zrenjaninu. Prvih godina rada Udruženje je funkcionisalo u stanovima i kućama članova, a svoje prostorije dobilo je od strane Skupštine grada 1997. godine. Osnovna ideja je okupljanje ljudi kod kojih je došlo do oboljenja ili povrede kičmenog stopa pa su kao posledica toga trajno vezani za invelidska kolica, kao i humanih ljudi zainteresovanih za pružanje pomoći članovima Udruženja. Cilj okupljanja je unapređenje svih vidova zaštite od interesa za članstvo, angažovanje osoba sa invaliditetom i njihovo zapošljavanje, razvijanje zajedništva i socijalno zbrinjavanje članstva. Upravo iz ovih razloga Udruženja paraplegičara Banata izlazi iz anonimnosti i postaje uzor za rad drugim invalidnim organizacijama. Otvorenost u radu i stalna želja za napredovanjem, rezultirala je visokom profesionalnošću i velikoj medijskoj popularnosti. Udruženje okuplja članove sa područja Banata, ali i drugih delova SCG, i predstavlja jedino udruženje sličnog profila koje okuplja i članstvo iz zdrave populacije. U ovim teškim vremenima organizacija i rad Udruženja dodatno je otežana, te radi toga apelujemo i pozivamo sve ljude dobre volje koji su u mogućnosti da nam izađu u susret i pomognu u prikupljanju neophodne humanitarne pomoći. U našem udruženju postoji stalna potreba za ortopedskim pomagalima pre svega invalidskim kolicima, zatim pelenama, urinarima, urin kesama, kateterima, sredstvima za higijenu i sličnim materijalom.

Humanitarnost ne može da čeka bolja vremena, omogućite svakom da živi normalno.

Kristina Živankić
Predsednik Udruženja Paraplegičara Banata

Najveca nepravda na svetu nije u tome sto postoje bogati i siromasni,
vec sto postoje zdravi i bolesni.
-Dostojevski-

-Dobri ljudi ne cekaju na dobro,oni sami pomazu onima kojima je pomoc potrebna-

Osnovni podaci o Udruženju:

Telefon: 023 534 610

e-mail adresa: uppbanat@mgnet.co.yu

Ulica: Kralja Aleksandra I Karadorđevića 17/2

Mesto: Zrenjanin 23000

Republika: Srbija

BROJ ŽIRO RAČUNA:
260-0126780017782-58

Snežana Nikolić, najbolji strelac u ovoj godini
Na osnovu Pravilnika takmičenja invalida Srbije i Kalendara takmičenja za 2007. godinu, a povodom Međunarodnog dana invalida, Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije organizovao je Pojedinačno prvenstvo Srbije u gađanju serijskom vazdušnom puškom i svečani završetak lige. Na takmičenju je učestvovalo dvanaest naj-uspešnijih seniora i šest seniorki u ovoj godini. Takmičenje je održano 1. decembra na strelištu Sportskog centra u Smederevu. Nakon završenog osnovnog programa i finala, organizovan je svečani ručak gde su proglašeni pobednici Lige invalida Srbije ekipno i pojedinačno u ženskoj i muškoj konkurenciji i dodeljeni medalje, pehari i diplome najuspešnijim.
Nasa Sneza

Na osnovu Pravilnika takmičenja invalida Srbije i Kalendara takmičenja za 2007. godinu, a povodom Međunarodnog dana invalida, Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije organizovao je Pojedinačno prvenstvo Srbije u gađanju serijskom vazdušnom puškom i svečani završetak lige. Na takmičenju je učestvovalo dvanaest naj-uspešnijih seniora i šest seniorki u ovoj godini. Takmičenje je održano 1. decembra na strelištu Sportskog centra u Smederevu. Nakon završenog osnovnog programa i finala, organizovan je svečani ručak gde su proglašeni pobednici Lige invalida Srbije ekipno i pojedinačno u ženskoj i muškoj konkurenciji i dodeljeni medalje, pehari i diplome najuspešnijim takmičarima.

U pojedinačnom plasmanu u ženskoj konkurenciji prvo mesto pripalo je Snežani Nikolić, članici Streljačkog kluba „Olimp“, druga je bila Jelana Pantović iz smederevske ekipe „R - 50“, a treća, takođe takmičarka zrenjaninskog „Olimpa“, Mira Radaković. U muškoj konkurenciji prvi je bio Zdravko Hršum član ekipe „Dunav“ iz Beograda, drugo mesto pripalo je njegovom klupskom drugu Siniši Vidiću, dok je treći bio takmičar „Olimpa“ Živko Papaz.

Apsolutni pobednik za ovu, kao i za prethodne četiri godine, u ženskoj konkurenciji je Snežana Nikolić, a u muškoj, prvi put, Zdravko Hršum. Takođe, proglašen je i najbolji strelac među invalidima za ovu godinu, a kao i prethodne godine, to je Zenjaninka Snežana Nikolić.


foto album sa sajta Udruzenja-Madjarska 2005.

ZRENJANIN: Sve popularnija "vojska kod kuce"
Zrenjanin - Civilno služenje mi omogućava da učim, a da sam u kasarni to ne bih mogao. Smatram da ću biti koristan i na ovaj način. Raspoređen sam na rad u odeljenju održavanja sistema u zrenjaninskoj bolnici i radim poslove slične pozivu za koji se spremam. Uz rad i učenje, vojni rok brzo će proći - kaže Zrenjaninac Ljubomir Ješić.
- Raspoređen sam u sportsku ambulantu Zdravstvenog centra, a razlog zbog kog sam tražio civilno služenje vojnog roka leži u činjenici da se ne slažem sa klasičnim vojnim načelima. U krugu ljudi među kojima se krećem većina se opredeljuje za civilno služenje vojnog roka - ističe Zrenjaninac Đorđe Sekelj. Prema njegovim rečima, među mladima se civilno služenje vojnog roka zove "vojska za devojčice", ali se niko na to previše ne obazire.
- Pre dve godine sam civilno služio u Zavodu za zapošljavanje. Dosta se radilo i vreme je brzo prošla. Za to vreme sam spremao magistarski rad i uspeo da sve obaveze uskladim. Kraj vojnog roka obeležile su poplave i tamo sam se maksimalno angažovao. Bez obzira na pozitivno iskustvo, smatram da treba uvesti profesionalnu vojsku. Danas sve košta i zato taj besplatan rad od devet meseci deluje potpuno utopistički. Besplatan rad danas nema opravdanja, on je bio imao smisla u socijalizmu, kada je sistem vrednosti bio drugačiji - iznosi svoje iskustvo sociolog Ljubomir Maširević, iz Zrenjanina.
- Naše udruženje nema zaposlenih, ja sama sve obavljam. Pomoć mi je potrebna oko svih poslova. Trenutno imamo 13 vojnika na civlnom služenju i oni pomažu u radu Udruženja, rade na računaru, pomažu našim članovima, idu u kupovinu i ispomoć su nam oko organizacije skupova - objašnjava Kristina Živankić, predsednik Udruženja paraplegičara Banata.
Najčešća radna mesta vojnih obveznika na civilnom služenju vojnog roka su zdravstvene ustanove, nevladine organizacije, poneka ustanova kulture, a za odsluženje vojnog roka nudi se i rad u fabrici. Da civilno služenje u pojedinim ustanovama može biti dalekosežno korisno, pokazuje i primer zapošljavanja mladih stručnjaka, nakon vojnog roka. Tako je jedan mladi informatičar u zrenjaninskoj bolnici ostao na radnom mestu na kojem je bio i za vreme služenja vojnog roka. M. Pudar

Kristina uvek ima dosta vojnika.Svi ti momci koji dodji na kraju postaju i prijatelji.Na svecanosti 26.Kristina je svima podelila Zahvalnice za podrsku i pomoc.Ova dva momka Aleksa i Vlasda su zavrsili sa odsluzenjem vojnog roka ali su
jos uvek u Udruzenje svakog dana od 09-16h.Kristina kroz smeh kaze da su i redovniji od trenutne vojske

Dragan-Paja je takodje odavno zavrsio sa odsluzenjem Vojnog roka ali je ivek tu kad ga prijatelji pozovu...A sto voli Savuuu

Ovako je bilo pre Dve godine....


Ples ne zna za prepreke

Kristina Živankić i Dušan Ramljak su prvi plesni par u Srbiji koji se takmiči u atipičnom plesu, gde je jedan od partnera u kolicima („Wheelchair dance“).
Kristina Živankić, po zanimanju frizerka, živi u Zrenjaninu. Invalid je postala nakon saobraćajne nesreće 1985. godine i kao i svi kojima se desi ovakva tragedija prošla je kroz tešak period patnje i prilagođavanja. Međutim, kao rođeni borac, uz veliku pomoć porodice pobedila je tugu i postala predsednik Udruženja paraplegičara Banata.
Povezala se sa sličnim udruženjima iz Beograda i zajedničkim trudom organizovali su druženja i zabave, na kojima su gosti spontano počeli da igraju i plešu. Upravo na jednoj ovakvoj zabavi, potekla je ideja da se uspostavi saradnja sa plesnim školama, kako bi se osobe koje su vezane sa invalidska kolica oprobale u plesu sa stojećim partnerima.

-U početku je bilo veoma teško, jer se mnoge plesne škole koje smo kontaktirali nisu odazvale. Sve se preokrenulo pre dve godine, kad je uspostavljen kontakt sa plesnom školom „Mladost“, čiji je aktivan član u to vreme bio Dušan Ramljak. Tada smo se upoznali i postali „slučajni partneri“ - priseća se Kristina.
Već posle prvih nekoliko taktova moglo se naslutiti da će biti uspešni, jer je Dušan već imao slična iskustva
- Prvi kontakt sa paraplegičarima imao sam još kao klinac dok sam trenirao aikido u školi Ljube Vračarevića, tako da mi nije bilo ni malo čudno kad sam prvi put zaplesao sa Kristinom. Vrlo brzo smo se uklopili - objašnjava Dušan, koji se plesom bavi od 1987 godine. Zajedno sa suprugom Anom takmičio se kao profesionalac u standarnim i latino plesovima, gde mu je glavni protivnik bio njegov sadašnji trener Milan Krunić. Zajedno sa njim i selektorom Miloradom Kastratovićem sada osmišljavaju koregrafiju pred važne nastupe.
Iza Kristine i Dušana za sada su dva velika takmičenja u „Veelchair densu“. Na svetskom prventsvu u standardnim i latino plesovima u Holandiji prošle godine plasirali su se u četvrfinale, a već na svetskom kupu u aprilu ove godine u istoj zemlji proglašeni su za par koji je koji je najviše napredovao.
Da bi na nastupima bili što bolji, potrebno je mnogo odricanja i vežbe. Kristinina povreda je takve prirode da može da upravlja automobilom, pa tri puta nedeljno dolazi za Beograd, a pred neko važno takmičenje i svakog dana. Dušan je Beograđanin, ali kao inženjer elektrotehnike uhlebljenje je našao u Šapcu, pa čim se vrati sa posla odlazi u OŠ „Stevan Sinđelić“ na Konjarniku, gde sa svojom partnerkom uvežbava plesnu koreografiju.

Ovacije na prvom nastupu
Prvo takmičenje na kome su nastupili bilo je Svetsko prvenstvo u „Šou densu“ prošle godine u Nemačkoj. Iako je ovo takmičenje u kome učestvuju stojeći partneri, Dušan i Ana prijavili su i Kristinu, jer je 2006. bila „Godina jednakih mogućnosti“. Osvojili su titulu vicešampiona, a od u početku iznenađene publike dobili su ovacije koje će dugo pamtiti.

Evo jedne price koju sam upravo pronasla...

Ples u kolicima

Krešimir Butković

Nedavno sam listajući televizijske kanale zastao na programu ''Radio televizije Srbije''. Zašto? Iz jednostavnog razloga. Na ekranu se pojavila slika sretnih ljudi.- Pa što? - rekli biste. Kao da na drugim programima nema sretnih ljudi. Da, no ovdje su sretni ljudi bili u kolicima i plesali su. Odmah sam se bacio u Internet potragu za sličnim klubovima u Hrvatskoj, no nije ih bilo. Država koja ima 10% invalidnih osoba nema klub koji bi vratio osmijeh na lice ljudi koji se kreću u kolicima. Da je to tako, potvrdila mi je i predsjednica ''Udruge paraplegičara i tetraplegičara'' gospođa Mandica Knežević. Naime, iako je bilo sporadičnih nastupa u kolicima i iz Hrvatske i iz inozemstva, nažalost sve počiva na entuzijazmu pojedinca, tako da još uvijek nemamo registrirani klub s ovakvom aktivnošću. Štoviše, bio sam upućen da se učlanim u ''HUPT'' (što ću vjerojatno i učiniti), te tako svojom aktivnošću pokrenem na dobrovoljnoj bazi jedan takav projekt, jer da danas nitko ne želi volonterski, što će reći besplatno, raditi.

Tražeći i dalje Internetom, pronašao sam upravo Klub s televizije. Radi se o '' Centru za razvoj inkluzivnog društva '' - Društvo mogućnosti jednakih za sve. Stupio sam u kontakt s gospođom Vesnom Bogdanović, koja mi je iskazala srdačnu dobrodošlicu, te sam s njom odlučio napraviti intervju, koji će vas nadam se zanimati.

* Koja je Vaša djelatnost u Društvu?

Moja uloga je izvršna. Ja sam izvršna direktorka i deo izvršnog tima. Jedna sam od osnivača Centar za razvoj inkluzivnog društva CRID, ali od starta su me na osnivačkoj skupštini odredili da radim na realizaciji naših ideja a ne u upravljačkoj strukturi CRID-a

* Plesni klub se zove ''Mladost'', no ovakvi klubovi postoje već 25 godina u svijetu. Kako i na koji način, te koliko dugo djeluje vaš plesni klub?

Mi smo se faktički priključili plesnom klubu Mladost. Poenta je da su u njemu pre nas bili plesači i plesačice koji nemaju invaliditet. Mi smo se uključili početkom decembra 2005. Sada se ostvarila apsolutna integracija, treniramo zajedno sa članovima i članicama bez invaliditeta, potpuno ravnopravno.

* Senzibilitet društva naspram invalidnih osoba, pa i društava je prilično rudimentaran, kakva je situacija u Beogradu odnosno u Srbiji i Crnoj Gori?

U Srbiji se mnogo čini u cilju ostvarivanja prava i jednakih mogućnosti za osobe sa invaliditetom. Iako sadašnje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike ima sluha i pruža podršku u rešenjima aktuelnih problema osoba sa invaliditetom, veliki posao je još pred nama. Još uvek postoje "repovi" tradicionalnog modela u okviru kojeg je invaliditet glavni krivac što neko ko ne hoda, ne vidi ili ne čuje ne može da se školuje radi ima porodicu itd. U Srbiji nije na snazi zakon o inkluzivnom obrazovanju a dopune i amandmani na zakone protiv diskriminacije nad osobama sa invaliditetom su u fazi usvajanja, kao i pravilnik o pristupačnosti objekata za stare, hendikepirane i decu, sa...KAZNENIM odredbama. Do sada su postojali takvi zakoni i pravilnici ali kada nisu bile kaznene odredbe niko ih nije ni poštovao.

I dalje je vrlo zastupljen stav da osobe sa invaliditetom treba da neko drugi zastupa iako naše NVO u Srbiji glasno šire ideju "Ništa o nama bez nas". Mi u vladi nemamo predstavnika/cu koji ima invaliditet kao kod vas u Saboru, gde imate moju imenjakinju koja je korisnica kolica. I dalje imamo samo retke pojedinačne primere opštinskih odbornika iako je ideja našeg nacionalnog pokreta osoba sa invaliditetom da se u svakoj opštini stvori "prazna stolica" za mesto osobe koja ima invaliditet i koja bi vodila sektor za pitanja osoba sa invaliditetom svake pojedinačne opštine.

Crna Gora ima već neke od zakona za poboljšanje obrazovanja i zapošljavanja osoba sa invaliditetom koji su na snazi, ali samo njihovo sprovođenje je i dalje veliki problem.

* Koja je uloga Centra?

Centar za razvoj inkluzivnog društva je nevladina organizacija čija je misija: stvaranje uslova za inkluzivno društvo kroz primenu integrativnog modela. Po nama ovaj model može da premosti jaz između starog medicinskog modela u okviru kojeg je krajnji ishod za osobe koje imaju invaliditet izlečenje ili smeštaj u neku instituciju, i socijalnog novijeg društvenog modela koji fokus stvara isključivo na odgovornost društva koje ne pruža izjednačene mogućnosti osobama sa invaliditetom za sve životne aktivnosti(rad, porodica, društveni život).

Centar teži ostvarivanju potpune inkluzije osoba sa invaliditetom kroz poštovanje ljudskih prava i kroz stvaranje preduslova i uslova za njihovo slobodno zapošljavanje kao najviši oblik inkluzivnog društva.

CRID nema članove ali sve osobe koje imaju invaliditet mogu biti korisnici/ce jer mi smo stvoreni po crros disability modelu tj. okupljamo osobe sa različitim tipovima invaliditeta a ne po dijagnozi.

* Vaši ciljevi ?

Naši ciljevi su fokusirani na 4 segmenta:

1. Povećati kapacitete i poboljšati životni standard time što ce se omogućiti pristup osobama sa invaliditetom prekvalifikacijama, doedukacijama, razvoju "celoživotnog učenja" neformalnom i formalnom obrazovanju i mogućnostima za zaposlenje. Omogućiti osobama sa invaliditetom pristup novim tehnologijama i informacionim sistemima.
2. Podrška donošenju zakonodavstva kojim ce se eliminisati diskriminatorne prakse i obratiti pažnja na specifična prava i specifične uslove koji nepovoljno utiču na sposobnosti ljudi sa invaliditetom da ostvare svoja prava i da prate implementaciju ovog zakona.
3. Fizička sredina bi trebalo da bude planirana ili prilagođena tako da postane pristupačna svima i to bi trebalo da bude pitanje dugoročne politike.
4. Podići nivo svesti zajednice i stepen integracije marginalizovanih grupa sa akcentom na ljude sa invaliditetom u produktivni život zajednice.

* Vaš klub je ujedno i prvi u jugoistočnoj Europi. Gdje leži razlog da ovakvih klubova nema više?

Ples je skupa aktivnost. Za osobe koje imaju invaliditet kao što se često događa i u drugim aktivnostima tako je i ples skuplji nego za osobe koje su bez invaliditeta. Postoji potreba za većom salom za časove plesa, skupim kolicima koja su laganija od onih za svakodnevnu upotrebu, plesni kostimi, poznati problemi oko prevoza jer korisnici kolica imaju problem da koriste niskopodne autobuse ako ih uopšte i ima u pojedinim gradovima...ima mnogo stavki...Države bivše Jugoslavije su opterećene rešavanjem elementarnih potreba za sve članove društvene zajednice ne samo kada je reč o osobama sa invaliditetom, zato je nivo osetljivosti i ka ovoj aktivnosti osoba sa invaliditetom vrlo niska gotovo nikakva kod nas, od strane onih koji to treba da materijalno podrže.

* Koja je vaša strateška orijentacija?

Mi smo odlučili da budemo uporni. Iako u svetu ples počinje od 2006.da bude i paraolimpijska disciplina, mi ćemo se na prvim koracima zadovoljiti samo časovima u okviru našeg plesnog kluba, dva do tri puta nedeljno. U strateškom planu su nam takmičenja na koja ćemo izlaziti i takmičiti se zajedno sa osobama koje nemaju invaliditet, vrlo verovatno da ćemo se takmičiti na Evropskom takmičenje u septembru 2006. koje se organizuje u Beogradu. Dalje, kada ojačamo i prikupimo sredstva i snagu verovatno negde u 2007. godini ćemo moći da se posvetimo i vrhunskom sportu plesu koji će nas dovesti i do paraolimpijade.

* Pogled u budućnost?

Ja ne znam da li je to pogled ili san. Ali znam da vidim osobe sa invaliditetom koje imaju jednake šanse za odrastanje,obrazovanje, zaposlenje, porodični život kao i svi drugi članovi društvene zajednice. Baveći se plesom mi samo dokazujemo da i osobe sa invaliditetom mogu da učestvuju u svim društvenim i tkz. nestandardnim aktivnostima kada nam se pruže uslovi. Tako dajemo akcenat da neko ko je slep ne mora da bude samo telefonista, neko ko ne hoda može da bude i dobar hirurg ili medicinska sestra a ne samo npr.operater na racunaru... dajemo akcenat da mi hocemo i možemo da radimo sve jer smo odgovorni, ali tražimo i od društva da probudi odgovornost prema nama.

* Kako nalazite sponzore?

Za sada je naše Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijlne politike sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, imalo sluha i podržalo nas da napravimo svečanost jednakih mogućnosti "ples u svim bojama" gde smo promovisali ples korisnika/ca kolica. Ali interesantno je da u toku pripreme ove svečanosti i održavanja časova plesa zahvaljujući tome što su nas mediji pratili, javljalo se niz donatora koji su nam pružili podršku u okviru same svečanosti. Npr. u proizvodima, sokovima, cateringu, kolačima , ukrasima za salu u kojoj je održavana svečanost i sl.

* Imate predivan moto...

Misliš na ovaj:
Samo to što ne hodaš ne znači da ne možeš da plešeš
Ali imamo mi i moto organizacije CRID:
Stvaranje društva jednakih mogućnosti za sve!
I jedan i drugi moto, u stvari ukazuju na istoJ

* U mailu ste mi napomenuli da ste veliki borac za ljudska prava i poštovanja različitosti. Mi smo časopis koji djeluje na istim principima. Eto, očitujte nam se malo i po tom pitanju.

Osobe koje su osnovale CRID su dugogodišnji aktivisti i aktivistkinje u različitim nevladinim organizacijama. Mi imamo osobe koje dele iskustvo invaliditeta ali i osobe koje ga nemaju, jer smatramo da je to inkluzivan model organizacije-da se ne pređe u drugu krajnost pa mi sa invaliditetom postanemo neko ko pravi segregaciju prema onima koji ga nemajuJ.

Dakle ne samo ja nego svi koji su u CRID-u se zalažu za ravnipravnost polova, poštovanje različitih seksualnih orijentacija, nacionalnu pripadnost, mi se trudimo da podržimo sve akcije protiv fašizma i nacionalizma kao i protiv podstrekavanja nasilja bilo strukturalnog bilo ličnog.

Kao aktivisti i trenerice Centra za nenasilnu komunikaciju i feminističkih organizacija, mi utičemo na stvaranje mira na tlu bivše Jugoslavije i prizivanjem sopstvene odgovornosti promovišemo stvaranje pomirenja svih nacionalnih grupa bivše YU.

Ovo su naši pravci, to je način našeg života a u okviru CRID-a prenosimo te smerove i na stvaranje jednakih mogućnosti za najbrojniju vrlo diskriminisanu manjinu koja predstavlja 10% populacija, a to su osobe sa invaliditetom.

Gospodin Dušana Ramljak i gospođa Kristina Živankić-Plesna tačka
vice-šampiona Svetskog kupa u plesu u Plavom salonu Kraljevskog Dvora

Kraljevski par sa vice-šampionima sveta u plesu




http://www.royalfamily.org/events/2006/oktobar/08/photo_story1.htm

Moji lepi decaci ...

Zrenjanin-26.12.2008.god.