U tkanju neprolaza

Pesmo moja

U oranici plodnoj,
godini rodnoj,
rani gnojnoj i noci spokojnoj;
na bojnom polju viteskom
u uzdahu teskom;
okovana bremenom,
obljubljena vremenom
trazim te.

Na poleglim otkosima,
izvorima i prkosima;
u kucama smeha i tame,
dok jazbine me srama mame,
u figurama od zada
i skrovistima jada
trazim te.

U plimi nadosloj,
radosti prosloj;
kraj grane olistale
i vocke ubrane,
pod stegom i zapregom
i strehom ukletog zamka,
u kaljugama svakog jarka
trazim te.

Pod nebom olovnim
i crepom napuklim
u udzerici od blata,
skrinjama punim zlata;
pod nedrima mojih bolova
raskosi bogataskih stolova,
trazim te.

U misjim rupama
memljivim supama,
pod mostovima samovanja
na drumovima ludovanja,
trazim te.

U zvucima pijanih mehova,
u bedrima davnih grehova;
kricima i uplasenim svicima
u svetlosti daljina,
porubima pocepanih haljina,
trazim te.

U tamnovanju i samovanju,
poniznosti i ponosu,
suzi isplakanoj i prkosu;
smehu i leleku,
u bolesti i leku
u istinama i lazima bez broja,
trazim te pesmo moja.

Slovenska

Vekovi

Kroz koliko sam koracala vekova,
Koliko sam okajala grehova?
Gde su me stizala stradanja,
Kako sam gubila nadanja?

Borila se grcevito,
Ili se predavala munjevito?
Stazama hrabro stupala,
Ili u ocaju jaukala?
U bespucima se gubila,
Sanjala,volela I ljubila…?

Sta me to napred gonilo,
Sa koje me zvezde strmoglavilo i slomilo…
Da zastanem,stanem I ostanem,
Led il’ vatra da postanem?

Sazdana od snage uragana,
Ili krvava od neprebolnih rana?

Krstavali me krstom radovanja,
Ili mi u pletenice upleli latice samovanja?
Umivali me vodama bistrih izvora,
Ili me dojili mlekom iz najdubljih ponora?

U povojnicu crvenu nit beskraja utkali I voleli,
Ili mi kolevku zanjihali pa prokleli?

Niz koliko sam provalija klizila,
Koliko visova nadvisila?
Ka kojoj tamnici me staze vodile,
Koje me vile volele,spazile I oslobodile?

Da sanjam,ljubim I volim…
Bol svoj da u nedrima gajim I bolim…
Da ne prebolim...

Slovenska

Sudbina

Nije ona plakala suze k'o biser,
plasila strah,tu kobnu zver.
Smejala samocu i tamnice
ni radovala visove i ravnice.

Ona je plasila bljesak i sjaj,
smejala prosle ljubavi beskraj.
Radosti kapala cadj i blato
plakala sve sto joj nije dato.

U tragu bezglasja stope smejala,
crnim se pticama nema radovala.
Plasila strasti,oganj i pozudu,
plakala svoju beznad suludu.

Zivela negde na nebesima,
pomirena sa svojim uresima.
Njoj su sudjena tri zvona tukla,
kad ju je smrti ruka odvukla.

Slovenska

Oziljak

Brazgotina na mom licu od pene,
bespuca izmedju tebe i mene.
Jos te u turobnoj vecnosti slutim,
dok hodam putem pepelom posutim.

U senkama mojih vecnih kosmara
jos te trazim i vristim tvoje ime.
Bolis me,cvilim,nebesa tuga razara
nestale reci...ni glasa,stiha nit' rime.

Aveti proslosti razum mi mute,
nebom od olova beznadje plovi.
Uskovitlane moje misli te slute
ja zalud sanjam pocetak novi.

Sve cega bese prekrila tama
i neki nespokoj cudesno grub.
Znam,posle tebe ja ostajem sama
gurnuta snazno na strme litice rub.

Nema me,ja vise ne postojim,
samo sam senka bivse zene.
Dane srece,ni tuge,ja ne brojim
korak sam na putu do strme stene.

Uvela radost sjajna i osmeh blag
i sreca u zanosu sto sirila je krila,
jednom kad si mi bio drag,
nekada kada sam ti draga bila.

Slovenska

Hvala gorskooko,mila moja