МОЛИТВА ГОСПОДЊА

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

МОЛИТВА ГОСПОДЊА

Počalji  ANDJEO82 taj Sub Sep 26, 2009 8:12 pm

МОЛИТВА ГОСПОДЊА
ОЧЕ НАШ, Који си на небесима, да се свети име Твоје; да
дође Царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као
што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у
искушење, но избави нас од злога.
ОЧЕ НАШ - Хришћанине, кад изречеш ове речи, тим признајеш да је твој Отац небески у исто време и Отац твога слуге и надничара, твог болесног суседа и самртника. Јер ти је заповеђено од Сина Божјег, врховног Откривача истине о Богу и о људима, да кажеш Оче наш а не Оче мој.
Па кад признајеш, да је твој Отац у исто време Отац и твога слуге и надничара, и болесног суседа и самртника, зар није јасно да тиме признајеш, да си ти брат њихов и да су они браћа твоја?
Две мисли и два осећања. Прва мисао: очинство Божије; друга мисао: братство синова Божјих. Прво осећање: синовска љубав према Оцу; друго осећање: братска љубав према браћи. Из ове две основе и велике мисли и из ова два велика и основна осећања произилазе дела и односи угодни Оцу и угодни браћи.
Ако ти Хришћанине, будеш свакога час држао у своме уму оне две основне и велике мисли, и свакога часа стражио над срцем својим да се у њему не охладе она два основна осећања, сва ће твоја дела бити добра и чиста као што је добра и чиста вода што тече из доброг и чистог извора. И твој цео живот биће песма, која ће се благосно слагати са песмом браће твоје око тебе. Тако ће онда друштво људско бити уређено најбоље и најидеалније, што се да замислити и пожелети.
Ако ли ти читаш Оче наш, а о Богу као Оцу не мислиш, н своје суседе сматраш туђинцима, сва ће твоја дела бити наопака, твој пут биће Каинов пут, твој живот мутна вода из мутна извора, твој свршетак као Јудин свршетак.
Зовеш ли пак се Хришћанином а Оче наш уопште и не читаш, онда си као путник на мору без компаса и без поларне звезде - на бури, у тами, у очајању, с изгубљеним сазнањем одакле, како и камо путујеш.
КОЈИ СИ НА НЕБЕСИМА - Тамо где је Отац наш, тамо је и Отаџбина наша. Незнабошци који виде свога родитеља једино у овом материјалном свету, било као човека, или као реку (Ганг, "Мајка Ганг" - кажу Хиндуси) или као сунце (стари Мисирци) или месец (Асирци, Арабљани) или огањ (Персијанци), не могу ни веровати у неку другу Отаџбину до у земаљску. Но ми Хришћани сазнали смо од Господа Христа за истинског свог Оца који је на небесима, следствено и за Отаџбину која је на небесима. Отаџбина је благо велико, а Господ је рекао: "Где је благо ваше, ондје је и срце ваше." Је ли благо наше на небесима, ондa и срце наше мора бити на небесима. Из овога следује да ми можемо свој земаљски живот уредити тако само ако га не сматрамо главним него припремним животом. Наши друштвени односи лако се даду довести у склад, ако ми брижно мислимо о преласку - и то врло скором преласку - у нашу небеску отаџбину. Они који се срцем нису лепили за земљу најбоље су уређивали друштва људска на земљи. У манастирским општежићима, где су живели монаси разног језика и из разних земаљских отаџбина, а где је број братије понекад премашивао 10.000, уређење друштвено било је колико просто, толико савршено. Сви су они искали најпре царства небеснога, и њихово мало царство земаљско без муке се доводило у ред и поредак, какав се ретко постиже и међу најближим крвним рођацима.
У наше време многи не могу да спавају бринући како да уреде цео свет као једну фамилију, међутим, разводе се са женом и суде се са децом својом. Ни двоје дакле не могу заједно, а хоће милионе да организују у једну заједницу! Докле год Хришћани не схвате у смртној збиљи, да је прави Отац њихов и права отаџбина њихова на небесима, и докле год све благо своје буду гледали на земљи, прилепљени свим срцем уз то бедно благо, дотле ће Хришћански народи све звучније викати о друштвеном уређењу, а корачати све дубље из хаоса у хаос.
ДА СЕ СВЕТИ ИМЕ ТВОЈЕ - Нека се сви наши послови у овом прелазном животу освештају именом Божјим. Нека наше друштвено уређење буде насловљено и покривено именом Божјим.
Име је што и личност. Ко свети име, свети личност тога имена. Ко дакле свети име Оца небеснога, тај свети Његову личност. Нека сви наши послови буду споменици достојни Имена Божјега. Нека наше друштвено уређење има за циљ свећење Имена Господа Бога, како у великим линијама тако и у ситним појединостима. Јер је Бог највиша стварност, вечна и свеобимна, те свако друштво уређено насупрот тој стварности представља безумну илузију и хаос, што опет доводи људе до очајања и самоубиства.
Ако име Божје не представља главни ауторитет у једном Хришћанском друштву, онда тај ауторитет замењен је значи неким именом човичијим. И ми заиста видимо у наше дане, како многа друштвена уређења носе име једнога човека, који је то уређење прописао и увео. И докле буде трајало то уређење - а то је од данас до сутра -држаће се имена тих људи у части; то јест светиће се имена њихова место свећења имена Божијега. После њих биће друкчија друштвена уређења, и држаће се у части и светити друга нека имана људска. Народи ће се пребацивати из једног чуна у други на бурном мору, док ће лађа са Божијим именом стајати украј њих и чекати, да се измучени путници пребаце у њу.
ДА ДОЂЕ ЦАРСТВО ТВОЈЕ - Царство Божје не може се разлучити од царовања Божјег. Царство долази заједно са царем. Била би бесмислица ишчекивати царство а одбацити цара. У црквеној молитви "Царју небесни Утјешитељу" верни просе Цара Духа да дође: "доћи и усели се у нас". Смисао обеју молитава је јасан: царство Божје доћи ће онда када и Цар Бог дође.
Просећи царства Божјега ми уствари просимо најсавршенију власт; а просећи долазак Цара Бога ми просимо долазак најсавршенијег владара над собом.
Створитељ наш већ влада потпунце почетком и свршетком нашег земаљског живота; зашто Га не би пустили да Он влада и на целој животној линији између почетка и свршетка? Он је господар рођења и смрти; нека Он господари и над свим временом између рођења и смрти.
Рећи ће неко: како то да толико хиљада људи скоро две хиљаде година посведневно изговарају молитву: нека доће царство Твоје, међутим царство Божје још није дошло? Несумњиво дошло је; дошло је и царство и Цар појединим душама, што значи многим милионима правих Хришћана. Само оно није још дошло да се види и осети у друштвеном поретку света. Није постало непоколебљивим, признатим и усвојеним основом друштвеног поретка. А што се то није догодило, кривица је како до оних који уопште не читају Оче наш , тако и до многих оних који га читају сваки дан а боре се за царство земаљско, грабе се за власт над земљом и народом, одбацујући у пракси власт Божију и хотећи узети ову у своје руке.
ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА И НА ЗЕМЉИ КАО НА НЕБУ - У небесном духовном свету, у који ћемо, ако Бог да, и ми прећи, влада савршена воља Божја. Но та владавина воље Божје није силом наметнута него њу духови светлости драговољно усвајају, покоравајући своју вољу са великом ревношћу вољи Божјој као јединој непогрешној. И друштво звезда, мрави и пчела, уређено је једино вољом Божјом. Била би потпуна бесмислица уређивати друштво људи насупрот и - мимо воље Божје. Том бесмислицом, нажалост, руководе се многи савремени уређивачи људског друштва. Они доносе законе за људе без обзира на закон Божји, којим је објављена воља Божја. Отуда беспоретци, неправде и раздори, хаос и очајање, незадовољство и рат свакога против свакога.
Не треба много памети па се уверити, да само Онај који је створио људе најбоље зна зашто их је створио, то јест зна циљ живота људског на земљи. Међутим ми видимо да друштва људска покушавају често да уреде баш они људи, који јавно одричу сваки циљ животу људском на земљи. Заснивати друштво људско само на вољи људској значи заснивати га на бесциљности, незнању и неправди. Ја се радујем да чиним вољу твоју, о Боже мој; закон твој у срцу је моме (Пс. 40, ), рекао је онај цар који се увек горко кајао кад је ишао само за својом вољом.
Ако ти, читаоче, као Хришћанин желиш не само да ти будеш добар Хришћанин него и да цело Хришћанско друштво буде Хришћанско, онда знај да то може бити искључиво и једино ако се воља Божја узме за основ уређења тога друштва. А у чему је воља Божја, то је јасно откривено од Христа, који је открио и све циљеве.
ХЛЕБ НАШ НАСУШНИ ДАЈ НАМ ДАНАС - Као што не говоримо Оче мој, тако не говоримо ни хлеб мој. Отац је заједнички свима синовима Божјим, и дарови Очеви су заједнички. Ово је први морално-економски принцип за друштвено уређење; морални јер признајемо, да је хлеб од Бога, и економски, јер хлеб што Бог даје припада свима.
Хлеб наш насушни просимо ми од хлебодавца Оца небесног. Зашто је речено насушни? Зато да би били скромни и не тражили никакав луксуз. Наше телесне потребе треба да ограничимо на оно што је најнеопходније, по речи апостолској: "а кад имамо храну и одећу, овијем да будемо довољни" (I Тим. 6,). Јер луксуз упропашћује тело, упропашћује душу, упропашћује целога човека. Ово је други морално-економски принцип; морални, јер нас штити од луксуза и покварености; економски, јер хлеб треба да стигне за све нас.
Дај нам данас. Зашто просимо од Бога хлеб само за данас? Зато што сутра можемо не бити у овоме животу. Зато што знамо да нисмо ми господари живота него Створитељ наш. Још и зато, да би се тргли од нагомилавања непотребног богатства за неизвесно сутра а остављали браћу своју гладну данас. Гладнога нахрани, жеднога напој, нагога одени. Ове заповести Божје не може нико испунити ко из страха за сутрашњицу гомила више од најпотребнијег. Ово је трећи морални-економски принцип; морални, јер се бар њиме ослобађамо брига које је Творац узео на себе; економски, јер спречава данас глад једних спречавајући нагомилавање за сутра других. У ове три речи изречена је већа и боља друштвено-економска наука него у многим ученим књигама и фантастичним теоријама. А што је главно ова друштвено-економска наука има моралну подлогу и ауторитет Божански, што сав остали свет нема.
И ОПРОСТИ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ КАО ШТО И МИ ОПРАШТАМО ДУЖНИЦИМА СВОЈИМ
- Има људи који читајући Оче наш изостављају други део овог искања : као што и ми опраштамо дужницима нашим. Боје се обавезе. Међутим Бог одлучно тражи од нас ту обавезу. Он ће нама опростити онако како ми будемо опраштали. Но лудо је бојати се оне обавезе и онога услова. Јер ми бескрајно више дугујемо Богу него што нама може сав свет дуговати. Ми Му дугујемо и живот, и разум, и здравље, и светлост, и кишу и све што имамо, што знамо и што можемо. У Јеванђељу је учињено сравњење наших узајамних дуговања према нашем дуговању Богу као 100 гроша према 10.000 таланата. И најзад, кад узајмљујемо ми узимамо Божје од човека, а кад враћамо, ми враћамо опет Божје човеку. Јер на крају крајева све је Божје, по речи праведника: "го сам изашао из утробе матере своје, го ћу се и вратити"(Јов.1,21).
Учени Богослови прави су кад мисле, да се под дуговима разумевају греси људски. Ми молимо Бога да нам опрости грехе наше према Њему као што и ми опраштамо грехе људске према нама. Сасвим тачно. Но и дуг и грех означавају неки мањак у животу човечјем. И за дуг и за грех тражи се наплата. Но и једно и друго може бити нама опроштено од Бога ако ми праштамо дужницима својим. "Дајите у зајам не надајући се ничем, каже Христос на другоме месту. Ако ти врати, прими ако ли не може да врати, опрости му. Јер и ти никад не можеш вратити дуг Оцу Небеском.
У бескрајно сложеној и замршеној науци о финанасијама ова наука је једини илаз, једино решење. Подај, и даће ти Бог. Опрости, и опростиће ти Бог.
И НЕ УВЕДИ НАС У ИСКУШЕЊЕ - Кушати значи испитивати. Да није греха, не би било ни кушања. Свакога куша његова сласт која га вуче и мами, сласт рађа гријех а гријех рађа смрт, каже апостол Јаков. Бог је стављао на испит веру Аврамову, целомудреност Јосифову, трпљење Јовово. И они су сви добро положили испит. Но ми се осећамо слаби и молимо Бога да нас не ставља на испит, јер ћемо пасти и пропасти. Земаљска власт и телесна жеља чим се зачне у људима, људи изгубе визију свеопштега Оца небеснога, и падају у очајну и убитачну себичност: почињу светковати име своје изнад Божијег, ишту царство земаљско место небеског, својом вољом потискују вољу Божију, хлеб наш називају хлебом лично својим, просе од Бога милост а према својим дужницима остају немилостиви до краја. Кроз то цело друштвено устројство почињу се колебати као зграда од сталног земљотреса. Спаси нас, Боже, од свих оних искушења! И не уведи нас у искушење - у позитивном смислу речено значи: спаси нас од искушења! То јест: спаси нас од нас самих!
Ова молитва је од огромног значаја по одржање правилно уређеног друштва. Њом људи признају своју немоћ, да одрже сва она добра од Бога за која се моле у претходним молитвама. Ако и приме све оно зашто су молили Оца свог небесног, у страху су да по немоћи својој све то не злоупотребе и не покваре. Бдите и молите се, рекао је Христос на другом месту, да не паднете у напаст, то јест у искушење. Када синови Оца небеснога заснују друштво како су желели, морају непрестано бдити да се не погорде те не припишу себи оно што им је од Бога даровано, и морају се непрестано молити Оцу небесном, да се даровано не умањи и не прекрати.
НО ИЗБАВИ НАС ОД ЗЛОГА - Овим се молимо Оцу небесном, да нас избави од сатане, који је носилац свакога зла, крвник људски од почетка, лажа и отац лажи (Јован , 44). Он заслепљује људе, и заслепљене води их од илузије ка илузији, како у личном животу тако и у друштвеном. "Окрените карте, учините револуцију, осветите се својим непријатељима, створите још једну радикалну друштвену промену, и имаћете рај, и бићете као богови!" Тако од памтивека шапће људима сатана "државник". И људи су га по хиљаду пута послушали, по хиљаду пута пролили братску крв, похулили на Оца свог небеског, и по хиљаду пута, разочарани, падали у очајање. А да се не би очајници досетили, ко је главни кривац, крвник људски је поново дошаптавао очајницима: "Криви су ти и ти људи; удрите њих; промените власт, окрените точак друштвени још једном; учините још само један корак, и ви сте богови, и рај је ваш!" И тако се точак окреће у једном месту, ронећи све дубље у блато, док људи понављају сатанску лаж о "прогресу."
Докле год човек буде сматрао човека као извор зла друштвенога а не сатану, дотле ће место братољубља владати братоненавист и братоубиство. А да је сатана главни узрочник зла показао је Спаситељ тиме што је први сукоб и обрачун у спасавању људи Он имао са сатаном на Гори Искушења.
У претходној молитви: и не уведи нас у искушење, ми се молимо Богу да нас сачува од нас самих, док у овој последњој ми се молимо, да нас избави од злога, то јест од онога који на свакој клизавици искушења чека људе са својим отвореним чељустима.
У једном Хришћанском друштву палог брата треба сматрати као човека у искушењу, и цело друштво је дужно молити се Оцу небесном, да га поврати од искушења и спасе од сатане. И ово по примеру Христа, који рече Петру: Симоне, Симоне, ево вас иште сатана да би вас чинио као пшеницу. И ја се молих за тебе да твоја вера не престане (Лука 22,31).
Св. Николај Жички
avatar
ANDJEO82

Posts : 41
Join date : 26.09.2009
Location : Smederevo - Beograd

Pogledaj profil korisnika http://druzenje.aforumfree.com

Nazad na vrh Ići dole

Isusova Molitva

Počalji  ANDJEO82 taj Sub Sep 26, 2009 8:20 pm

Ako zaželiš da sažmeš u jednu molitvu sve molitve Crkve i svo Bogosluženje, sve vapaje i sve želje - koja bi to bila molitva? Ta sveobuhvatna molitva jeste Molitva Gospodu Isusu. Njom i mi treba da se molimo, po mogućnosti bez prestanka. Ta sveta čudotvorna molitva glasi:
Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Božiji, Bogorodice radi pomiluj me grešnoga (grešnu)
- Ovo su reči pune savršene "Isusove molitve" koju objavi poslanik Božiji, Sveti Nil Mirotočivi 1817. god. na Svetoj Gori - Grčka, ili u kraćem obliku:
Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnoga (grešnu)
- Najomiljenija Molitva svih Hrišćana svih vremena, posebno negovana kod Pravoslavnih Monaha bila je molitva Gospoda Isusa. Ona se zove i "molitva uma" ili "molitva srca", jer se neprestano ponavlja u umu i u srcu. Prepodobni Jovan Lestvičnik savetuje: "Neprestano pominjanje i misao na Isusa neka se sjedini sa tvojim disanjem i onda ćeš jasno osetiti korist od molitvenog tihovanja". Učešće uma i srca pripada svakoj molitvi. Um treba da pazi na reči a srce da ih saoseća. Vežbanje u molitvi sastoji se u tome da se um vaspitava u pažnji a srce u saosećanju. "Ne treba samo rečima da se moli, nego i umom. Ne samo sa umom, nego takođe i srcem. Tako da um često i jasno shvati šta reči iskazuju, a srce da saoseti ono što um pokreće. Sve zajedno je prava molitva. Ako nešto od toga nedostaje, onda je molitva nepotpuna, ili nije nikakva" (Teofan Zatvornik). Apostoli i iskusni Oci zahtevaju od svakog Pravoslavnog Hrišćanina, da svim srcem priziva ime Isusovo, protiv svakog iskušenja. Ne napuštajte nikako Isusovu molitvu, već je izgovarajte neprestano, pri jelu i piću, pri radu ili kad ste na putu, da biste uvek bili naoružani. "Ime Isusa Hrista prodire u dubinu srca, tamo nalazi i vezuje neprijatelja, oslobađa i oživljava dušu. Zato prebivaj uvek u Imenu Božjem, da 6i se srce sjedinilo sa Gospodom. Ipak veliki je trud dok se neprijatelj protera i Hristos se useli u srce" (Jovan Zlatoust).
- I reče Isus: "Do sada ne iskaste ništa u ime moje; ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena" (Jovan 16,24). Apostoli su se molili Isusovom molitvom i oni nas uče: "A iznad svega uzmite štit vjere o koji ćete moći pogasiti sve ognjene strijele nečastivoga; i kacigu spasenja uzmite, i mač Duhovni koji je riječ Božija"(Efescima 6,16-17). Čestim pričešćivanjem i "Isusovom molitvom" očistimo sebe i onda će najomiljeniji gost Isus Hristos doći sam u srce naše. "Da se Hristos vjerom useli u srca vaša"(Efescima 3,17). Silom, niti bilo kakvom tehnikom, ne možemo primorati pozivajućeg gosta smestiti u nečije srce. "Useliću se u njih i živeću u njima", (2. Korin. 6,16).
- Gospod govori: "Imenom mojim izgonićete demone" (Marko 16,17). Kao najsnažnije oružje protiv nevidljive borbe protiv nevidljivog neprijatelja, služi ime Gospodnje: "Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Božiji, Bogorodice radi, pomiluj me grešnoga-nu"
- Sila Isusove Molitve - Monahinja Tatjana
Poslije jutarnjeg pravila u pet sati ujutru, tek što sam uspjela da prilegnem radi predaha, kad poče neobično viđenje. Vidjeh sebe u Peterburgu na Vasiljevskom ostrvu. Spremajući se da pođem na službu u Sabornu crkvu Svetog Nikole, obukoh monaške haljine i mantiju i sedoh u male kočije.
Iznenada, obretoh se na nekakvom mračnom trgu. Od straha i užasa grozničavo sam se osvrtala čas na jednu čas na drugu stranu, tražeći izlaz iz tog položaja. Odjednom vidim, idu na stotine ljudi. Isključivo "mirjani", a lica im mračna, ubijena vječnom tugom, kao i meni.
"Ko ste vi?" pitam ih. Oni odgovoriše: "Mi smo, poput tebe, u magnovenju prešli u vječnost!" Šta sam u tom trenutku osjetila, nemoguće je opisati! Strah i trepet ovladali su mojim bićem. Tu mi priđe neki svijetli muž, čije je lice ostajalo skriveno u sjaju kojim je zračilo, i reče:"Slijedi me!". Zatim me povede ka mitarstvima.
Vodio me je kroz šume, stepe i neke zgrade. Stepe su bile bezgranične i ja sam osjećala da sam prešla iz zemnog života u zagrobni. ali nespremna, neočekivano. Zatim me uvede u sobu, u kojoj se nalazilo mnoštvo "mirjana": muškaraca i žena, odraslih i djece. Svi su oni bili ubijeni vječnom tugom i bolom. Nasred sobe kod ogromnog stola stoji žena i govori mi: "Čovječe, ovo je mjesto za tebe pripremljeno do Drugog Dolaska Gospodnjeg".
Ja se okrenuh ka svima koji su bili tamo i upitah: "Čime se vi bavite, molite li se Bogu ovdje?" Oni tužno odgovoriše: "Zanavjek nas Gospod neće čuti zbog našeg nemarnog držanja za dane našeg zemaljskog života. Mi zanavijek nećemo imati smjelosti da prizivamo Ime Gospodnje. Dok smo živjeli na zemlji, bilo nam je dato da se u životu trudimo a duši je bila dana molitva. Zapovijest Hristova o neprestanoj molitvi bila je naša dužnost. Obavezni smo bili da cijeloga svoga živoga oa svakim uzdahom proiznosimo molitvu Isusovu, a mi nismo obraćali pažnju na svoja srca. Ali, kao što mi bez vazduha ne možemo živjeti tako je i duša bez molitve - mrtva. Mi smo ljudi spolja gledano, najboljeg vladanja, ispunjavali smo sve dužnosti, samo jednu. najvažniju molitvu nijesmo vršili "
Čuvši to ja se pomolih i osijenih krsnim znamenjem.
I .... tada...? Na svoj užas osjetih da se čak i zvuk moga glasa vratio k meni! Obazrevši se, opazih železnu tavanicu, železne zidove i drveni obojeni pod. Tada zadrhtah od sipnog straha i užasa, od osjećanja bezizlaznosti sopstvenog položaja. Oni pored mene rekoše: "Za navjek nas Gospod neće čuti. Samo oni koji žive na zemlji mogu da nas pred Njim pominju". Jedna žena poče da mi govori: "Ovi ljudi su bili dobri Hrišćani, ljubili su Boga i tvorili su dobra djela ljudima, ali u duši Gospoda stekli nisu. Svi vi dopali ste ovde zbog svoga ravnodušnog života, mislili ste da tako svi žive"
"Ah", rekoh. Kako se mučim i stradam. Kao da me ognjem žežu!". Sruših se i osetih kao da mi se telo deli od kostiju.
"Kakav 6i život ti željela?", upita žena.
Odgovaram joj sa trepetom: "Željela bih takav život da umrevši vidim zemaljsko i nebesko. Gospoda i Majku Božiju!"
Na to se žena osmehnu i reče: "Samo sveti prelaze u Večnosg. Oni koji su za života na zemlji stekli Gospoda u srcu "Isusovom molitvom". A ti inokinjo (monahinjo), njoj se nisi naučila. Kroz tu molitvu useljava se blagodat Božija i duša se sjedinjuje sa Hristom i ne vidi takve strahove u kakvima se vi nalazite. Raj je u duši čovekovoj - gde je Gospod, tamo je i Raj. O svojem viđenju ti treba da pričaš svima monahujućima i u svijetu živećim Hrišćanima, koji propadaju usled sopstvenog nemara. O viđenom ne pričaj jedino nevjerujućima i malovjernima. Svevišnji može da vaskrsne i stogodišnjeg mrtvaca, a da 6i im svjedočio o životu poslije smrti, ali oni mu neće povjerovati i ubiće ga!"
Tek što žena proiznese te riječi, u meni se javi neka nada u povratak u zemaljski život. Svi koji su se nalazili u željeznoj sobi, prostrijeliše me pogledima, koji kao da su govorili: "Zar je moguće da će izići iz ove tamnice?
Žena nastavi: "Ako čovjek umre, proiznoseći u trenutku smrti Isusovu molitvu, duša će mu stati pred Gospoda i bivati sa Njim nerazlučno u vjekove. Takođe. ako proiznosi molitvu "Presveta Vladičice moja, Bogorodice, spasi me grešnoga" u vijeke će biti nerazlučno sa Majkom Božijom. Ako u svojim poslednjim grenucima čovjek ne bude u stanju da izgovori ni riječi njegova će je duša, koja je toj molitvi težila u vreme zemaljskog života, sama proiznositi na samrtnoj postelji. U kakvom stanju duša izađe iz tela, takva će u vijeke ostati. Neće biti nikakvog poboljšanja. Samo pominjanje može izmijeniti udes dušin."
I još mi reče: "Ah, monahujući, monahujući", inocima se nazivate, to jest - onima, drugačijima od ostalih u svijetu živećih Hrišćana. Ali. da li tako živite? Vi ne polažete svoje pečali na Gospoda i Majku Božiju i ovako razmišljate: "Sama treba da postignem, inače mu nema života". O takvim inocima ne brine se Majka Božija ni u ovom ni u budućem životu. A brine se samo o onima koji svoje pečali polažu na nju, koji trpe nevolje, siromaštvo i bolest u ime Matere Božije i govore: "Tako je zacijelo, ugodno Carici Nebeskoj, sve mi se daje po volji Svevišnjega!."
Hoćeš li da ti pokažem nemarne monahinje". nastavi žena. "pogledaj! " i ja vidjeh - idu monahinje koje su služile pri crkvi i krale novac - onaj ukradeni novac nose na rukama u vijeke vijekova, zajedno sa hartijama na kojima je naznačeno kome novac pripada. Prolaze i druge - one koje nisu djevstvenost sačuvale. U nekih poslušnica bila je pribadačama pričvršćena rasa.
Među njima su bile i one sa pjevnice - njihova lica bila su mračna, kao i moje - ubijena vječnom gugom. Ja ću na to: "Pojte pjesmu Majci Božijoj, želim da je poslušam!" One odgovaraju: "Nemamo smjelosti u vijeka vjekova. Zato što joj, živeći u obitelji, nijesmo služile čistim srcem". Ja gorko zaplakah nad tim što smo zbog svoga nemara i lenjosti lišeni sreće da pesmom slavimo Gospoda i Njegovu Svetu Majku.
Posle svega što sam čula i videla prilazi mi čovjek koji me je vodio i kaže mi: "Pođimo sada na mjesto na kome se tvoja duša rastala sa tijelom. I magnoveno, ja se nađoh u svojoj postelji. Bilo me je strah da se pomerim, osmotrila sam sve predmete u svojoj ćeliji, došla k sebi i proizniela molitvu sa punim krsnim znakom.. . Slava Bogu, to je bio san!
Tek što sam uspela da izgovorim te reči, kad odjednom obreh se na ovom svijetu. I, gle onaj koji me vodio kaže meni tada: "Ne misli da je sve to bilo u snu. Ti si zaista bila na onom svijetu".
Padoh pred njim na koljena: "Teško meni, kako sam nesrećna!" ponovo sam došla ovdje. I zašto sam toliko razgledala predmete u ćeliji, a nijesam na noge skočila?"
"Sledi me! reče on, "hodićemo još 20 dana i vratićemo se tu, gdje ti je suđeno da proboraviš do Drugog dolaska Hristovog".
Ja sam međutim, sve padala i nikako nijesam mogla da idem. On je k meni okrenuo lice i pogledao me milostivo. Upitah ga: "Nisi li ti moj Angeo?" - "Da! čuh njegov odgovor. Stadoh da ga molim: "Umoli Svevišnjega i vrati moju dušu da se pokaje. Tada moj čuvar reče: "Vratiću, ali samo pod jednim uslovom: ako budeš ispričala o svemu što si ovde vidjela i čula!". Padoh na koljena, davši obećanje da ću sve ispuniti, i u tom trenutku osetih duševnu radost, a Angeo mi još govoraše: "U tvome srcu nema Gospoda. I ti si samo obećala da ćeš Ga zadobiti. Ako se podaš lažnom stidu, vratićeš se na pređašnje mesto. Ja ću s tobom biti i gledaću kako ćeš sve ispunjavati!".
U magnovenju opet se obretoh u svome krevetu. Poskočih i videh - kod postelje stoji čovek. Potrčah svojoj kelejnici sa riječima: "Bila sam na onom svijetu!" A čovek svejednako stoji na onome mjestu. Ja se strašno uplašim da se sa mnom nešto ne desi! Otvorih vrata da se ne bih postidela I ustegla da sve ispričam, i vidjeh - čovek se ukri u zid! Izađoh na hodnik u užasnom trepetu. Zovem sestre. One dotrčaše k meni sa svih strana i čude se neobičnoj promeni, koja se kod mene za tako kratko vreme zbila. Jer, prije svega 20 minuta videle su me na zajedničkoj molitvi. Padoh pred njima na koljena, uvjeravajući ih da sam se otada potpuno izmenila.
Nikakav zemaljski užas ne može se uporediti sa užasima koje sam bila preživela u životu poslije smrti. I dan danas govorim o onome što sam vidjela bez ustezanja. Amin. - Iz arhiva T.Kovaljske (Svetigora 6r. 34, str. 42. Sa ruskog V.N.)".
- Obratite pažnju na reči: Obavezni smo bili da celoga svoga života sa svakim uzdahom proiznosimo Molitvu Isusovu, a mi nismo obraćali pažnju na svoja srca. Ali, kao što mi bez vazduha ne možemo živeti, tako je i duša bez molitve - mrtva. Mi smo ljudi, spolja gledano, najboljeg vladanja, ispunjavali smo sve dužnosti, samo jednu, najvažniju - molitvu, nijesmo vršili..." Isto tako na sledeće reči: Svevišnji može da vaskrsne i stogodišnjeg mrtvaca, a da bi im svjedočio o životu posle smrti, ali oni mu neće poverovati i ubiće ga! Prema tome Apostol Pavle govorio je i pisao: "Molite se bez prestanka" (1 Sol. 5,17). Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Božiji, Bogorodice radi, momiluj nas grešne.
avatar
ANDJEO82

Posts : 41
Join date : 26.09.2009
Location : Smederevo - Beograd

Pogledaj profil korisnika http://druzenje.aforumfree.com

Nazad na vrh Ići dole

Bogorodice Devo

Počalji  ANDJEO82 taj Sub Sep 26, 2009 8:23 pm

BOGORODICE DJEVO,
raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom:
blagoslovena si Ti među ženama,
i blagosloven je Plod utrobe Tvoje,
jer si rodila Spasitelja duša naših.

IME PRESVETE BOGORODICE PROGONI SVE DUHOVE - Jedna Monahinja u Manastiru postom i molitvama podvizavaše se ali je nečastivi mnogo varao preobrazivši se u svetlog Anđela i dolazio je besediti sa njom o raznim stvarima. Odgovarao joj je na svako pitanje. Prilikom ispovesti Sveštenik je upita kako provodi svoj monaški život? Ona odgovori: "Dobro, molitvama tvojim čestiti oče. " Čuvši Sveštenik ovakav gordi odgovor snuždi se i reče joj: "Nemoj više govoriti tako, treba da si smirena sasvim i ako sve dobrote ispunjavaš treba da govoriš da si grešna i slično tome. Ali Monahinja odgovori: "Znaj oče da Anđeo dolazi sa nebesa i prosveđuje me, zato sam tako rekla".
Sveštenik se opomenu Apostolskog učenja gde govori: "I nikakvo čudo; jer se sam satana pretvara u anđela svetlosti (2 Kor. 11,14), pa joj reče: "Kad ti sledeći put dođe taj anđeo u posetu ti se prekrsti i odma počni da izgovaraš molitvu "Bogorodice Djevo", ako on bude ostao do kraja molitve biće to pravi Anđeo, ako li isčezne to znaj da je nečastivi iskušitelj, hoće da te prevari i baci u krajnju bedu. Ovaj spasonosni savet primi Monahinja i kada joj se ponovo javi taj Anđeo ona se prekrsti i odmah počne izgovarati molitvu "Bogorodice Djevo" istog momenta javi se vidno Presveta Bogorodica a lažni anđeo - nečastivi odmah iščeze kao dim. Monahinja je sve to gledala i od straha je drhtala tako da se i razbolela. Dugo se posle toga oporavljala.
Kad se kome javi bilo kakvo viđenje javno ili u snu, odmah treba da se "pravilno" prekrsti a potom da izgovori molitvu "Bogorodice Djevo". Svako treba da zna da se zli duhovi pretvaraju (uzimaju oblik) u Ađela, svakog Svetitelja pa se predstavljaju i u samog Isusa Hrista. Ali ne mogu nositi "Krst" ili se preobraziti u lik Presvete Bogorodice, smeta im osveštana Bogorodičina ikona. U današnje vreme razni ljudi dolaze nam na vrata, presreću na ulici itd. Nemojmo se raspravljati ni sa kim, nego sebe prvo ogradimo krsnim znakom ali pravilno a potom izgovarajmo: "Bogorodice Djevo" molitvu i videćete kome takvi služe. Jer ako njihovim gospodarima smeta ova molitva, kako će tek njihovim slugama zasmetati. Mnogi su sa verom našli utehu u ovoj molitvi.
BOGORODIČINO PRAVILO - Izgovaraj svakodnevno molitvu "Bogorodice Djevo" po sto pedeset puga na dan i tom molitvom ćeš se spasiti. Ovo pravilo je ustrojeno od same Presvete Vladičice Bogorodice naše još negde u osmom veku, i čitav jedan dugi vremenski period držali su ga gotovo svi Hrišćani.
Mi Pravoslavni vernici smo ga davno zaboravili i zanemarili. zanemarivši tako i poslušanje Bogorodici Putevoditeljki, Zaštitnici i Radosti našoj. Sveti Serafim Sarovski nas je podsetio na njega. Ljudi su dolazili Ocu Serafimu sa raznim i vrlo teškim problemima i on je pored kratkog molitvenog pravila svakom preporučivao "čudotvornu" molitvu "Bogorodice Djevo", da svaki dan pažljivo pročita odjednom sto pedeset puta.
Svako ko je po savetu Oca Serafima držao ovo pravilo. ostao mu je zahvalan čitavog života. Po smrti Sv. Serafima (1759-1833.) pronađena je u njegovoj keliji (monaškoj sobi) neobična sveska sa opisima čuda koja su se događala kao plod onim vernicima koji su držali poslušanje Bogorodici - Arhimandrit Zaharija (Starac Zaharija čudesnik ljubavi - monahinja Jelisaveta).
POSLUŠANjE BOGORODICI - Monah u Rusiji čuvši za "Bogorodično pravilo" uze na sebe podvig, i tajno u svojoj keliji svake večeri odjedared čitao sa poklonima 300 puta "Bogorodice Djevo" Sa velikom verom, nadom, i ljubavlju molio se Presvetoj Bogorodici anđelskim pozdravom, i gle čuda, posle izvesnog vremena Bogomati obdari svog molitvenika darom moći da leči mnoge bolesti, i da otkriva misli ljudskog srca. (Matej 6,6) (prepisano na Sv.Gori 1991.god.).
avatar
ANDJEO82

Posts : 41
Join date : 26.09.2009
Location : Smederevo - Beograd

Pogledaj profil korisnika http://druzenje.aforumfree.com

Nazad na vrh Ići dole

Brojanice i Molitva pomocu Brojanica

Počalji  ANDJEO82 taj Sub Sep 26, 2009 8:25 pm

BROJANICE
Molitva pomoću brojanica jedan je od najstarijih načina molitve, koji naročito neguju Pravoslavni monasi. Same brojanice imaju simvolički karakter. Obično su crne boje i time nas upućuju da vodimo trezven i ozbiljan život u neprestanom pokajanju. Brojanice su ispletene od čiste ovčije vune, što nas podseća da smo mi slovesne ovce Dobrog Pastira Gospoda Hrista koji je sam kao Jagnje Gospodnje postradao za nas i izbavio nas od večne smrti. Male brojanice imaju obično 33 čvorića. Postoje i veće brojanice od po 50, 100 ili 300 čvorića. Po jednom starom predanju bio je jedan monah koji je želeo da načini vunenu brojanicu da bi odbrojavao svoje molitve, ali đavo mu je stalno razvezivao čvoriće koje bi ispleo. Jednom mu se javio anđeo i naučio ga da plete čvorić koji se sastoji od sedam upletenih krstova. To je jedan od najkomplikovanijih čvorova na svetu. Ovakvu brojanicu đavo nije mogao da rasplete.
KAKO SE MOLIMO POMOĆU BROJANICA
Pored molitava koje se nalaže u molitveniku i redovno se čitaju u određeno doba dana, Crkva Hristova blagosilja svojim vernicima da sve svoje molitve mogu nadopuniti ili zameniti kratkim molitvama koje se više puta učestalo i sabrano ponavljaju. One nam omogućavaju i pomažu da se lakše saberemo umom na same reči molitve kako nam um nebi lutao.
Kako, dakle da započnemo molitvu? Sabravši misli, uzmemo levom rukom kuglicu brojanice (ili krstić), držeći je lagano između palca i kažiprsta. Osenimo se znakom časnog krsta desnom rukom i tiho počnemo molitvu odbrojavajući svaku pojedinu molitvu jednim čvorićem.
Najuobičajenija molitva kojom se molimo “na brojanice” je tzv. ISUSOVA MOLITVA koja glasi "GOSPODE, ISUSE HRISTE, SINE I LOGOSE BOŽIJI, BOGORODICE RADI, POMILUJ ME GREŠNOGA" ili u kraćem obliku "GOSPODE, ISUSE HRISTE, SINE BOŽIJI, POMILUJ ME GREŠNOGA".
ISUSOVA MOLITVA je najvažnija molitva svakog Pravoslavnog Hrišćanina. Ona po crkvenim pravilima može da zameni sve druge. Pošto je osvećena samim imenom Hrista Boga, ona u naše srce nizvodi Božansku blagodat I unosi neiskazani duševni mir kada se učestalo ponavlja. Mnogi Pravoslavni Hrišćani toliko su se na nju navikli da neprestano drže na usnama i u svom srcu ime Isusa Hrista, pa čak i za vreme sna, jer kada se naviknemo na nju čestim izgovaranjem, ona postaje mehanizam koji se odvija kao npr. proces disanja. Najveća sila ove molitve leži u samome imenu ISUSA HRISTA, koje izgoni iz našeg srca svaku smutnju i nemir i unosi Božanski mir.
Pored Isusove molitve Hrišćani se redovno mole Presvetoj Bogorodici i svetiteljima i to na sledeći način „PRESVETA BOGORODICE SPASI ME GREŠNOGA.“ „SVETI (ime svetitelja) MOLI BOGA ZA MENE GREŠNOGA - primer - SVETI GEORGIJE MOLI BOGA ZA MENE GREŠNOGA “.
Pomoću brojanice možemo da se molimo za svoje bližnje, svoj narod i to tako što na prvom čvoriću brojanice izgovorimo sledeće reči „GOSPODE ISUSE HRISTE POMILUJ SLUGU (Sluge, Sluškinju, narod) SVOGA___(ime ili više imena sa spiska)“ , a na ostalim čvorićima ne ponavljamo ime onoga za koga se molimo ako ih ima više, već govorimo „GOSPODE ISUSE HRISTE POMILUJ POMENUTE SLUGE SVOJE“.
Takođe, možemo da se molimo i za upokojene srodnike „GOSPODE ISUSE HRISTE UPOKOJ DUŠE USNULIH SLUGU SVOJIH“.. (imena), a dalje „GOSPODE ISUSE HRISTE UPOKOJ DUŠE POMENUTIH SLUGU SVOJIH“.
Kada smo sami dobro je da izaberemo neko tiho mesto i da reči molitve govorimo tiho, šapatom. Pravoslavni Hrišćani najčešće se mole stojeći pred ikonama i upaljenim kandilom, ali može da se mole i sedeći ili ležeći kada smo telesno iscrpljeni ili bolesni. Korisno je da se posle svake izgovorene molitve prekrstimo. Na taj način se naša pažnja lakše veže za reči molitve. Međutim, molitva “na brojanice” može da se praktikuje na svakom mestu i u svokoj situaciji. U autobusu, vozu, čekaonicama, prilikom aktivno ne učestvujemo. Mnogi Hrišćani pred spavanje osene krstom svoju postelju i legnu u krevet zajedno sa brojanicom tiho se moleći dok ne zaspu. Ujutro kada se probude odmah se late brojanice i tako započnu svoj dan molitvom.
Veoma je korisno odvojiti uveče pred spavanje i ujutro po buđenju određeno vreme koje ćemo posvetiti molitvi “na brojanice”. Apostol Pavle nas uči da se “molimo neprestano”. Svakako, kada smo u društvu ne možemo se moliti na isti način kao kada smo sami. U tom slučaju ne treba privlačiti pažnju nikakvim “čudnovatim” ponašanjem, već naprosto ćuteći u sebi izgovarati molitvu prateći je neprimetno okretanjem brojanice. Molitva se u sebi može sasvim lako vršiti pokretanjem jezika pri zatvorenim ustima i mislenim praćenjem reči molitve. Ukratko rečeno, možemo se moliti uvek i svugde, a da to niko drugi ne zna osim Boga kome se molimo i nas samih. Svako namerno privlačenje pažnje drugih ljudi oko nas prilikom molitve strano je duhu istinske molitve, koju moramo da vršimo u pokajanju i smirenju, skromno i tiho u “tajnoj odaji srca svoga”.
Prilikom molitve „na brojanice“ Sveti Oci apsolutno zabranjuju bilo kakvo maštanje i zamišljanje slika. Naša pažnja mora isključivo biti sabrana na reči molitve. To se postiže upornim trudom i vežbanjem pažnje, ali i polaganim proiznošenjem reči molitve bez žurbe da što pre postignemo određeni broj. Bog čuje i uslišava samo onu molitvu koja se sabrano vrši. Ipak pažnju je teško odmah postići zato se savetuje da se molitva i u trenucima rasejanosti izgovara, jer učestalim ponavljanjem molitve naš um se postepeno navikava na nju i tako se stiče pažnja u molitvi. Zapravo najbolji način da se naučimo molitvi jeste da odlučimo da je ponavljamo bez obzira da li uspevali da se saberemo ili ne. Kao što kap po kap vode može da izdubi i najtvrđi kamen tako i učestalost molitve bez obzira koliko nam ona još bila rasejana, može da dovede do čiste i sabrane molitve. Brojanica se može u trenucima kada je ne koristimo držati u džepu, ili ako je mala oko ruke. Ipak nije lepo privlačiti pažnju svojim brojanicama, a pogotovo ne igrati se njima prstima u dokolici. One služe isključivo za molitvu, a ne za igru ili za ukras. Prema brojanicama smo dužni da imamo dolično poštovanje. Monasi i monahinje koji pletu brojanice i sami se mole za vreme svog rada i zato su brojanice plod molitve i osvećene su njome
Zato, braćo i sestre prionimo na molitvu Gospodu Isusu Hristu I njegovim svetima za sebe i za svoje bližnje, kako bismo za vreme ovoga kratkoga zemaljskoga života zadobili Božansku blagodat SVETOGA DUHA, u udostojili se večne nagrade na nebesima. Gospod je uvek sa nama, na svakom mestu, jer On nas uči da je carstvo nebesko u nama, u našim srcima. Dakle potrebno je samo da mi uvek budemo sa Njim kroz MOLITVU i druge svete vrline. Svakako, važno je da znamo da će naša molitva zaista biti plodotvorna samo ukoliko je potkrepimo DELATNIM PODVIGOM vere kroz svete postove, milostinju i druga dela. Veoma je opasno baviti se molitvom bez čestog ispovedanja svojih sagrešenja duhovniku ili parohijskom svešteniku, kao i bez svakkodnevnog podviga smirenja i trpeljivosti prema svojim ukućanima i kolegama na poslu. Bog ne prima i ne sluša svaku molitvu, posebno ne molitvu čoveka čija je savest obremenjena zlopamćenjem ili mržnjom prema bližnjima. Gospod nas uči das se prvo izmirimo sa bratom svojim, pa da tek onda prinesemo žrtvu Bogu, tj. čistu molitvu u smirenju I skrušenosti srca. Kada nas neko razgnevi ili nam učini neku nepravdu dobro je pre početka čitanja svojih redovnih molitava „okrenuti” jednu brojanicu sa molitvom „GOSPODE POMILUJ SLUGU SVOGA (ime) I MENE GREŠNOGA NjEGOVIM MOLITVAMA“. Zaista je nemoguće zadobiti ijednu hrišćansku vrlinu bez blagodati Božje, a nju dobijamo prvenstveno molitvom. Zato je MOLITVA - CARICA VRLINA koja nas uzvodi ka samome Bogu i sjedinjuje sa njim.
Dečanski monasi

Sveti oci i duhovnici preporučuju da je vrlo dušekorisno da "okrenemo" po jednu brojanicu sledećim molitvama:
Presveta Vladičice Naša Bogorodice spasi nas!
Presveta Vladičice moja Bogorodice, spasi me grešnog-nu!
Sveti Angele Božiji, čuvaru moj, moli Boga za mene grešnog-nu!
Sveti Savo, Srbski učitelju, moli Boga za mene grešnog-nu!
Svi Sveti molite Boga za mene grešnog-nu!
Sveti Georgije moli Boga za mene grešnog-nu!
Sveti Jovane Krstitelju Gospodnji, moli Boga za mene grešnog-nu!
,... za umrle - na prvom čvoriću - Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Božiji, Bogorodice radi, upokoj duše usnulih slugu svojih (reći imena), posle toga na ostalim čvorićima - Gospode Isuse Hriste, Sine i Logose Božiji, Bogorodice radi, upokoj duše pomenutih slugu svojih!
avatar
ANDJEO82

Posts : 41
Join date : 26.09.2009
Location : Smederevo - Beograd

Pogledaj profil korisnika http://druzenje.aforumfree.com

Nazad na vrh Ići dole

Bozije Zapovesti

Počalji  ANDJEO82 taj Sub Sep 26, 2009 8:29 pm

Dve najveće zapovesti
1. Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, svom misli svojom i svom snagom svojom.
2. Ljubi bližnjega svojega kao samoga sebe. (Mt 22, 37. i 39; sr. Mk 12, 30 i 31)
Deset Božijih zapovesti
1. Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene.
2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
5. Poštuj oca svojega i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
10. Ne poželi ništa tuđe. (2. Moj 20, 2-17)
Crkvene zapovesti
1. Moliti se Bogu i slušati službu Božiju svake nedelje i praznika.
2. Držati post pred Rođenjem i Vaskrsenjem Hristovim, pred praznikom sv. ap. Petra i Pavla, pred Uspenjem Presvete Bogorodice, i svake srede i petka.
3. Sveštena lica treba poštovati.
4. Ispovedati grehe svoje i pričešćivati se u spomenute velike postove.
5. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti.
6. Držati postove i molitve koje zapovedi episkop u vreme kakve nevolje.
7. Crkvene stvari ne upotrebljavati.
8. Svadbe ne činiti za vreme posta.
9. Jeretičke knjige ne čitati.
avatar
ANDJEO82

Posts : 41
Join date : 26.09.2009
Location : Smederevo - Beograd

Pogledaj profil korisnika http://druzenje.aforumfree.com

Nazad na vrh Ići dole

Re: МОЛИТВА ГОСПОДЊА

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu